Za svaki efektivan sat rada u javnim preduzećima radnici dobijaju po 809 dinara u proseku, a za isto vreme zaposleni u privatnoj firmi zaradi 226 dinara. U državnoj firmi radi se, u proseku, četiri sata dnevno manje.
Ako tome dodamo da je prosečna plata u javnim preduzećima 67.380 dinara, a kod privatnika 39.000, računica pokazuje da su zaposleni na budžetu države za svaki efektivan sat plaćeni tačno tri i po puta više nego njihove kolege u privatnom sektoru. U celom javnom sektoru, gde je prosečna plata 50.000 dinara zarada po satu bila bi dva i po puta veća.
Zaposleni u javnom sektoru kažu da posao u državnim firmama nosi brojne privilegije, a da su najvidiljivije visoka i redovna plata, te siguran posao i stalan radni odnos.
"I kad firme nemaju dinara u budžetu, radnicima je dobro. Pogledajte gubitaše, poput Srbijagasa ", plate su daleko veće od prosečne, a posluju uz gubitke i subvencije države", kaže sagovornik "24 sata."
S. R. radi u komunalnom preduzeću i godišnje ima 25 radnih dana odmora, 10 više nego što bi imao kod mnogih privatnika.
"Za noćni rad i rad praznikom dobijem 135 odsto dnevnice. Preko sindikata besplatno imamo pet dana u banji, a istovremeno nam idu i dnevnice. Topli obrok i markica se podrazumevaju, a na naknadu imamo pravo i u slučaju smrti najbližeg. Tad od firme i sindikata dobijemo oko 50.000 dinara", kaže S.R.
Državna služba uglavnom podrazumeva redovne doprinose, te bonuse, jubilarne nagrade i 13. platu. Profesori, recimo, dobijaju dnevnice na ekskurzijama koje u inostranstvu iznose i do 35 evra po učeniku za šest dana.
