Beskućnika ima najviše u Beogradu.

U glavnom gradu Srbije živi 39 odsto beskućnika, a njihov broj je najmanji u Vojvodini (14 odsto), navedeno je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena publikacija "Beskućnici".

Popisom stanovništva 2011. godine, iz koga je i nastala ova publikacija, registrovano je 445 primarnih beskućnika (onih koji nemaju krov nad glavom) na teritoriji Srbije i 17.842 sekundarnih (onih koji žive u nehigijenskim naseljima).

Najveći procenat ovih beskućnika živi u gardskim naseljima, tačnije 63 odsto, a od cega 39 odsto u Beogradu, kazala je autorka studije "Beskućnici", profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mirjana Bobić.

Ona je istakla i da je broj registrovanih sekundarnih beskućnika manji za 17,54 odsto u odnosu na 2002. godinu, kada je popisano 21.636 ovih osoba.

Beskućnici koji žive u nehigijenskim naseljima najbrojniji su u Beogradu, tacnije u opštinama Novi Beograd (1.575), Palilula (1.025), Čukarica (754) i Zemun (607).

"U starosno-polnom sastavu primarnih beskućnika najbrojnije je starije srdovečno stanovništvo i to muškarci od 55 do 59 godina, a žene od 45 do 49 godina", rekla je Bobić.

Kada je reč o sekundarnim beskućnicima, najbrojnije su mlađe osobe, pa je tako, kako je rekla Bobić, svaka četvrta popisana osoba uzrasta do 14 godina (23 odsto).

Svaka peta osoba, dodala je, starosti od 45 do 59 godina (21 odsto), a svaka deseta osoba starija je od 70 godina.

Pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Zoran Jančić kazao je da je ovo prva publikacija koja je nastala iz Popisa 2011. godine o marginalizovanim grupama.

Najavio je i da će uskoro biti objavljene i publikacije o drugim osetljivim grupama - mladima, starima, osobama sa invaliditetom, migrantima.

"Popis 2011. godine je bio najteži popis koji je do tada urađen, jer su ubačena pitanja kojih ranijih godina nije bilo", rekao je Jančić i naveo da je jedno od tih pitanja i o primarnim beskućnicima.