“Postojale su šume, polja, životinje i ljudi. Postojala je i voda. Iznad nje se uzdizala magla, a ribe su klizile po vodenoj površini”…
Neurohirurg Iben Aleksander je dobio meningitis, opasno oboljenje koje agresivno napada mozak. Pao je u komu. Sa stanovišta nauke, nedelju dana koliko nije bio pri svesti, aparati nisu beležili nikakvu aktivnost uma.
On kaže da je proputovao raj! Evo kako je izgledalo njegovo iskustvo…
“Moj otac, čovek koji me je usvojio, bio je neurohirurg, a ja sam krenuo njegovim stopama i sam sam postao neurohirurg i profesor koji je predavao nauku o mozgu u Medicinskoj školi na Harvardu. Iako sam hrišćanin, bio sam skeptičan kada su mi pacijenti opisivali njihova duhovna iskustva. Moje poznavanje mozga činilo me je uverenim da vantelesna iskustva, susreti sa anđelima i slične stvari, predstavljaju halucinacije do kojih je dolazilo usled određenih trauma mozga. A onda, pod najdramatičnijim mogućim okolnostima, otkrio sam dokaz da sam sve vreme grešio. Pre šest godina probudio sam se sa ozbiljnom glavoboljom. Nakon nekoliko časova bio sam u komi, moj neokorteks, deo mozga koji je zadužen za sve misaone procese koji nas čine ljudima, u potpunosti se ugasio”.
Doktori su mu dijagnostikovali meningitis, a šansa za preživljavanje bila je minimalna.
“Skeniranja su pokazala nepostojanje bilo kakve svesne aktivnosti – moj mozak nije imao kvar, bio je u potpunosti ugašen. Međutim, moje unutrašnje ‘ja’ je i dalje postojalo, uprkos svim poznatim zakonima nauke. Sedam dana ležao sam u komi, a moja podsvest putovala je kroz brojne oblasti, svaka je bila neobičnija od prethodne – u pitanju je bilo putovanje van fizičkog sveta, putovanje koje bih do tog trenutka odbacio kao nemoguće”
DOKTOROVA MAPA RAJA
“Nakon zaslepljujuće glavobolje nakon koje sam utonuo u komu, postepeno sam počeo da shvatam da se nalazim u primitivnom, praiskonskom stanju, slično osećaju da ste zakopani u zemlju.
Međutim, u pitanju nije bila obična zemlja, svuda oko sebe sam osećao, a ponekad čuo i video, druge entitete.
Ovo je delom bilo zastrašujuće, delom utešno i poznato. Osećao sam kao da sam oduvek bio deo ove iskonske tmine.
Vrlo me često pitaju da li je u pitanju bio pakao, ali ja ne mislim da je to bio slučaj – očekivao bih da je pakao malo više interaktivniji, a ovo je bilo potpuno pasivno iskustvo.
Nakon izvesnog vremena, mada ne mogu da procenim koliko je tačno vremena prošlo, svetlo je polako počelo da se spušta ka meni, izbacujući divne filamente srebrnog i zlatnog sjaja.
U pitanju je bio cirkularni entitet koji je emitovao predivnu, rajsku, muziku. Svetlo se otvorilo poput procepa u tkanju tog univerzuma, i osetio sam kako polako prolazim kroz njega, sve do doline prepune bujnog zelenila, gde su vodopadi padali u kristalne bazene.
Tu su bili i oblaci, a iznad njih je bilo tamno plavo nebo.
Svet nije bio nejasan i udaljen. Bio je duboko živ i živopisan kao miris pečene piletine, kao odsjaj sunca od karoserije automobila i zapanjujuć kao uticaj prve ljubavi.
Potpuno sam svestan koliko ovo moje prisećanje može da zvuči šašavo, i potpuno razumem ljude koji to ne mogu da prihvate. Ali, kao i kada su u pitanju mnoge druge stvari u životu, ovo je jedna od onih koje morate da iskusite kako biste verovali.
Postojale su šume, polja, životinje i ljudi. Postojala je i voda. Iznad nje se uzdizala magla, a ribe su klizile po vodenoj površini.
Poput zemlje, i voda je stvarala utisak poznatog. Moj pogled želeo je samo da utone u nju.
Stajao sam i divio se rekama širom Amerike, ali svi ti prizori sad su izgledali kao manje vredne verzije, mala braća i sestre ove žive vode.
U raju sve izgleda stvarnije – manje napeto, ali u isto vreme i intenzivnije.
Raj je beskrajan, raznolik i naseljen poput Zemlje, zapravo, beskonačno poput Zemlje. Međutim, u svom tom beskraju ne postoji osećaj različitosti koji karakteriše naš svet gde je svaka stvar ostavljena samoj sebi i nema direktnog kontakta sa drugim stvarima oko nje.
U raju ništa nije izolovano. Ništa nije otuđeno. Ništa nije nepovezano. Sve je jedno.
Sva moja čula bila su stopljena. Vid i sluh nisu bili odvojene funkcije. Činilo se kao da sam mogao da čujem gracioznost i elegantnost svih letećih stvorenja, i da vidim spektakularnu muziku koja je izbijala iz njih.
I pre nego što sam počeo da se pitam šta su ta stvorenja, razumeo sam da su stvarala muziku jer nisu mogli da je zadrže u sebi. Bio je to zvuk čiste radosti”, prenosi B92.
Njegovu ispovest u celosti pročitajte OVDE.
