Zajedničko delovanje policije, vladinih institucija i nevladinog sektora je najefikasniji način za borbu protiv trgovine ljudima, zaključak je tribine "Umreženi protiv trgovine ljudima" koja je protekle nedelje odrzana u Nišu.
Prema podacima kojima raspolaže NVO Centar za devojke u Srbiji je od 2.000. do 2.013. godine registrovano 739 žrtava trgovine ljudima.
Od toga samo u 2.013. otkrivenne su 92 žrtve dok je u prvoj polovini 2.014. godine registrovano 88 slučajeva.
Ovo su podaci koje NVO Centa za devojke ističe kao ozbiljno upozorenje i poziv na ozbiljan inetrsekorski rad.
Od 2.000. godine kada je u Srbiji pokrenuto pitanje intenzivne borbe protiv trgovine ljudima ovo krivično delo dva puta je izazvalo promene u Krivičnom zakonu Srbije: prvi put 2.003. kada je kao krivično delo trgovine ljudima uvedeno u zakon, a zatim i 2.006. godine kada je iz njega izdvojeno krivično delo nedozboljenog prelaska državne granice i krijumčarenje ljudi.
Ključnu ulogu u institucionalnom delovanju protiv trgovine ljudima ima policija.
"Naš zadatak je da otkrijemo krivično delo, da otkrijemo izvršitelje i da počinioce privedemo pravosudnm organima", kaže Dušan Klikovac šef odeljenja za suzbijanje krijumčarenja ljudi PU Niš.
"Mi u policijskoj upravi u Nišu u proteklih 10 godina susretali smo se sa skoro svim oblicima trgovine ljudima. Pored ostalih imali smo prosjačenje, seksualnu eksploataciju pa čak i krijumčarenje dece radi
usvajanja", ističe je Klikovac i naglašava da su svi do sada otkriveni slučajevi trgovine ljudima predati pravosudnim organima i ušli u postupak rešavanja.
On kaže da se broj slučajeva trgovine ljudima povećava s pojavom oglasa na kojima se traže radnici za neke poslove u inostranstvu, pre svih to su građevinski radovi.
"Najčešće smo imali radnju eksploataciju na području Ruske Federacije", kaže Klikovac.
On ističe da je u poslednje vreme registrovan veći broj ilegalnih imigranata u Srbiji, ali naglašva da to ne spada u krivićno delo trgovine ljudima.
Osim policije, od 2.000. godine aktivnu ulogu u borbi protiv trgovine ljudima imaju nevladine organizacije.
Prvo je pokrenuta NVO ASTRA, kojoj se 2.002. godine priključilo još petnaestak organizaija, a 2.004. pojavila se i grupa TINA sa svojom mrežom organizacija.
Tatjana Nikolić iz Centra za devojke ističe da je, s obzirom na činjenicu da je reč o organizovanom kriminalu za njegovo suzbijanje najvažnje koordinisano delovanje.
"Na nivou države 2.004. organizovana je služba za koordinisano delovanje a 2.0012. godine formiran je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, i sada smo svi u ovoj borbi", kaže Nikolić i napominje da se do skoro državne institucije nisu dovoljno oslanjale na NVO ali da je sada nevladin sektor sve više prisutan.
Ona ističe daje uloga nevladinih organizacija u borbi protiv trgovine ljudima veoma važna u procesu informisanja, edukacije i senzibilizacije javnosti, ali i da su one bitan faktor umrežvanja protiv ovog krivičnog dela.
Centri za socijalni rad pre svega su ključeni u rad sa žrtvama trgovine i nihovim porodicama. U Nišu je 2.013. godine formirana lokalna mreža intersektorske saradnje u borbi protiv ove kompleksne pojave.
Centar za socijalni rad je koordinator ove saradnje a u njoj učestvuju zdravstvene institucije, pravosudni organi, pravni fakultet, i više nevladinih organizacija sa teritorije grada.
"Cilj nam je efikasno i blagovremeno zbrinjavanje žrtava trgovine, kao i jasna podela uloga i odgovornosti u postupku prevencije i zaštite žrtava", ističe Javorka Ranđelović, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad u Nišu.
