Boris Pezelj, suvlasnik prodavnica slatkiša Candy Universe, za MONDO govori o svojim poslovnim počecima i "malim tajnama malog biznisa".
Tumarajući bilo kojim od velikih tržnih centara u Srbiji sigurno ste nabasali na štand sa neobičnim slatkišima. Ako ste na njima našli nešto po svom ukusu, ukoliko se već niste odvažili da poslušate sugestiju prodavačice i probate nešto "potpuno drugačije", za to malo zadovoljstvo imate da zaslužite Borisu Pezelju (35), suvlasniku Candy Universa.
U razgovoru za naš portal Pezelj otkriva neke male tajne malog biznisa, ali i priča o tome da zašto i tako, naoko, jednostavan "slatki biznis" može da ostavi gorak ukus ako ne pazite.
Do firme sa 24 zaposlena u četiri grada, Boris i Sanja, njegova supruga i suvlasnica firme, nisu došli ni preko noći, a ni "slučajno". Posle nekoliko više ili manje propalih biznisa, u raznim sferama, Pezeljima se ukazala šansa kada se povlačenjem jedne inostrane kompanije, a u kojoj je Sanja radila, ukazala "rupa" na srpskom tržištu.
Sanja je iskoristila svoje kontakte i poznavanje konkretnog posla, a Boris svoje iskustvo iz marketinga i reklamiranja, i nastao je Candy Universe.
"I do tada smo znali da krećemo u privatan biznis, ali planovi su išli od 'pravljenja sendviča' do povratka na svetleće reklame. Onda se pojavilo ovo i morali smo da iskoristimo priliku", kaže Boris.
Pezeljeva firma je sada stasala do te mere da mora da napravi jedan ozbiljan potez – zaposli marketing i PR menadžera. "Da bi se čulo za vas morate doći i do dobrih pozicija na Googlu, a da bi to postigli mora neko da se posebno bavi i sadržajem veb i Facebook stranice i svakodnevno nešto ponudi i komunicira sa korisnicima i medijima. Na naše Facebooku dobili smo gotovo 85.000 lajkova i da se kvalitetno bavimo time to više ne postižemo ni ja, ni supruga", kaže Pezelj.
Novac donesen sa kratkotrajnog rada u SAD "pojačale" su pozajmice od rodbine, kumova, prijatelja, i krenulo se u biznis sa nekih desetak hiljada evra. Sanja je već imala posao nabavke i plasmana u malom prstu, ali na Borisa je palo da obezbedi sve za malu firmu – od logoa do pravljenja štandova i osmišljavanja svake sitnice na njemu.
"Bio sam i stolar, i dizajner, i vozač, fizikalac, prodavac i direktor u isto vreme. Ali isplatilo se. Recimo, moj prvi štand sam sam sklapao, i izgrešio 'onoliko' ali on i dalje stoji u Delta Cityju. Ovi najnoviji iz Merkatora su kudikamo bolji, radili su ih profesionalci, ali i dalje po mom dizajnu", kaže Boris Pezelj.
Ideju i trud prepoznali su prvo u pomenutom beogradskom tržnom centru. Krenulo se iz nekog "ćoška" Delte, pa na bolje mesto, zatim u TC Ušće i Immo centar, pa i van Beograda - u Kragujevac (TC Plaza), novosadski Big, Merkator u Beogradu, Novom Sadu i Nišu...
Sada na osam prodajnih mesta u četiri grada nude ukupno 130 artikala, od kojih mnogih nema ni na jednom drugom mestu u Srbiji. S ponosom ističu slatkiše sa prženim bademom u medu i cimetu, miksove čokoladiranog voća sa limunom i soli, ili engleske fadž bombone nalik karamelama.
"Naš posao deluje jednostavan, kako kaže naš narod trange-frange i to još sa slatkišima. Ali ovo je ozbiljan posao, ukusi su neobični i nije lako proceniti šta će se prodavati, a roba iz inostranstva se kupuje unapred i na veliko. A svaka omaška prilično košta", objašnjava Boris.
Pezelj ipak ohrabruje ljude, posebno mlade, da krenu u svoj biznis, ali i upozorava da ne očekuju "kamione i avione".
"I u inostranstvu mali biznisi često 'pucaju' ali u Srbiji još češće. Novca će vam stalno faliti, pogotovo kad imate malu firmu kojoj mesečni troškovi mogu da idu osam do deset hiljda evra. Čak i kad imate odličnu ideju i uložite mnogo vremena i truda, uvek je tu neko kome dve trećine pazara prolazi 'na crno', nabavlja robu kojoj je istekao rok trajanja, mulja sa porezima i doprinosima... Ali ne odustajte, i ne pristajte na poslovanje 'na crno'. Možda nećete imati džipove, ali ćete sigurno mirno spavati", kaže Pezelj.
BEZ DOBRIH RADNIKA NEMA NI DOBRE (MALE) FIRME
Uz poštovanje obaveza prema državi ide i poštovanje prava i obaveza zaposlenih, podvlači naš sagovornik. Tu se krije još jedna mala tajna koju nam otkriva ovaj preduzetnik – (ne)običan izbor radnika.
"Mnogi greše kada biraju osoblje za direktan rad sa klijentima. Obično traže atraktivne devojke, a beže od žena sa decom. Atraktivne devojke možda doprinose 'gužvi' na štandu ali ne i prometu. Privlače previše zgubidana koji jedino što 'pune' je knjiga utisaka sa brojevima mobilnih telefona. Ako imate ženu koja zna da radi za sebe i svoju decu, ona će naći najbolji način da komunicira sa mušterijom", objašnjava svoju filozofiju Boris Pezelj, koja je u njegovoj firmi potkrepljena i mesečnim bonusima i 13. platom.
Projekat "Charge them up" je ideja da se poveže marketing "jedan na jedan" sa pružanjem usluga punjenja mobilnih telefona po kafićima, klubovima, kozmetičkim salonima, tržnim centrima... telefonska aplikacija vam kaže gde su tri najbliža mesta gde možete da dopunite mobilni telefon, a na "licu mesta" sačeka vas, recimo, agent osiguranja koji vam da svoju ponudu dok punite telefon. Aparati već postoje, pravljeni su u saradnji sa italijanskim proizvođačem i jedan od njih je prezentovan na Ring Srbija.
Od prvobitnog projekta "štapa i kanapa" Candy Universe je sada postao "slatki posao" u kome sve normirano – zna se kako šta treba da izgleda, koliko minuta traje koji "proizvodni proces", kako se reklamira i "nagovara". Posao je, jednom rečju, spreman za franšizu, prvo u BiH, a zatim i širi region. Ali Pezelji se time ne zadovoljavaju.
"Mi nemamo nikakvu zaleđinu, ni finansijsku, niti neka posebna poznanstva, ni političke veze. U poslu smo sami i nikada ne znate kada će se pojaviti neko veći, jači ili 'sa vezama' i istisnuti vas iz biznisa. To smo već iskusili. Ugovor sa tržnim centrom se potpisuje na šest mesci, najviše na godinu dana, i posle toga je sve moguće. Zbog toga na vreme moramo da mislimo na odstupnicu", kaže Pezelj.
Tih "odstupunica" u slučaju Pezelja zapravo ima dve. Jedna je "Charge them up", prezentovana na nedavnom prvom takmičenju mladih preduzenika Ring u Srbiji, a druga je proistekla iz kontakata sa istog događaja pod međunarodnim pokroviteljstvom – proizvodnja čokoladirane šljive.
Punjač baterija je odmakao kao projekt, traži se finansijski partner koji bi uložio 80.000 evra da se pokrije cela Srbija, a čoko-šljiva je u zametku. Radi se o saradnji nekoliko članova Udruženja mladih preduzetnika Srbije i tu se o svim tehnološkim aspektima razgovara sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu. Kako je reč o domaćoj proizvodnji, tu bi mogle da u obzir dođu i novčani podsticaji države Srbije ali i pare evropskih fondova.
UDRUŽENJE "ČISTIH" PREDUZETNIKA
Pezelj u svom biznisu ipak nije potpuno sam. Član je pomenutog Udruženja mladih privrednika Srbije, za koje kaže da okupilo mlade ali i "čiste" biznismene.
"Okupila nas je ideja da je i u Srbiji moguć biznis bez politike i 'na belo", kaže Pezelj o udruženju koje trenutno ima dvadeset članova i još stotinak malih firmi koje "čekaju da budu primljene".
Udruženje će uskoro, u saradnji sa Gradom Beogradom, voditi i poslovni inkubator u kome će mladi preduzetnici moći da se lagodnije bave razvijanjem svojih prvih biznisa uz neprocenjive savete starijih kolega.
Zainteresovani?
