Srbiju poslednjih dana potresa priča o šestomesečnom dečaku iz sela kod Jagodine kome je majka, i sama još devojčica sa smetnjama u razvoju, nanela teške telesne povrede.
Posle prve informacije koje su objavili mediji da je dete pretučeno i silovano, preko one da je beba oduzeta roditeljima i smeštena u bolnicu u Tiršovoj, do one poslednje da je policija podnela krivičnu prijavu protiv majke, činilo se da je krug zatvoren i svima postalo sve jasno.
A da li je?
Beba, kao prvo, nije bila silovana. Majka, kao drugo, nije namerno zlostavljala bebu. Mediji su se, kao treće, i ovaj put, pohrlivši u senzacionalizam, ogrešili o pravila profesije.
I društvo i sistem su zakazali - zato što su ostavili maloletnu majku, sa smetnjama u razvoju, da se sama brine, kako zna i ume, o tek rođenoj bebi.
Da je dosta problematičnih stvari u celoj priči za MONDO kaže i Predsednica Centra za prava deteta Ivana Stevanović.
Ona ističe da je u tom slučaju prvo zakazao lekar pedijatar kod kog je dečak već jednom bio na pregledu zbog teških telesnih povreda, ali da je i patronažna služba tu bila "jako važna karika".
"Zdravstvo tu ima najveću preverntivnu odgovornost. Kad radnici Centra za socijalni rad dolaze u neku porodicu, članovi porodice to doživljavaju kao kaznu. Sa zdravstvenim radnicima je drugačije, njih bolje prihvataju i zdravstvo zbog toga mora da preuzme mnogo veću odgovornost", ističe Ivana Stevanović.
Ona naglašava da zdravstvene službe treba više da se bave pripremama porodica za roditeljstvo.
"Roditeljstvo se uči, ono nije stvar sama po sebi i tu je bitna lokalna zajednica - te stvari mogu da se organizuju u lokalnoj sredini u prostorijama domova zdravlja, ili opština na primer. Roditelje treba pripremiti na to šta ih čeka, kako bebu gajiti, kako je vaspitavati...Tu smo kao društvo potpuno zakazali", ističe Stevanović.
Ona je naglasila da patronažne sestre, koje čim se beba rodi prve dolaze u porodice, moraju da budu obučene i prepoznaju "rizične" porodice.
"Ovde govorimo o majci koja ima 17 godina i koja je kao dete ušla u brak. Verovatno je želela dete i zaključenje braka, ali sistem je morao da prepozna da je to rizično. Ne tuku svi roditelji decu u Srbiji, i moramo da prepoznamo ove slučajeve gde je rizik najveći.
Takvih slučajeva, prema mojoj proceni ima nekoliko desetina, možda najviše sto. Ja ne mogu da verujem da ne možemo da se organizujemo da onda na tih sto slučajeva obratimo posebu pozornost svi zajedno", kaže Stevanović.
Ona naglašava da iskustvo pokazuje i da je 90 odsto procenata osoba nasilno nad decom jer ne znaju kako da ih vaspitaju.
"Majka tuče decu ne zato što hoće da ih povredi već zato što ne zna kako da ih vaspita, tome moramo da ih naučimo", rekla je Ivana Stevanović.
Ona negira i navode medija prema kojima se majka bebe venčala na osnovu dozvole Centra za socijalni rad.
"Nemoguće je da je dobila dozvolu od Centra za socijalni rad da se uda. Proces emancipacije se odvija sudskom odlukom sa navršenih 16 godina, a Centar za socijalni rad ne daje nikakvu dozvolu već samo mišljenje o konkretnom slučaju. Dakle jedino sud može da odluči o tome", rekla je Ivana Stevanović.
Ona ocenjuje i da sud u konkretnom slučaju nije napravio grešku, jer nije mogao da predvidi da će do zlostavljanja doći.
"Tu nema greške, jednostavno - samo je neko trebao toj majci da pruži podršku, morala je da dobije patronažnu službu. Zdravstvo i svi mi profesionalci smo morali da se uključimo i napravimo plan da li toj majci treba dodatna podrška", istakla je ona.
Ona je naglasila i da je krivična prijava protiv majke podneta zbog standardne policijske procedure, a da će sud kasnije proceniti okolnosti pod kojima se sve dogodilo.
"Sistem porodično- pravne zaštite ovde je trebalo da reaguje. U ovoj priči je strašno što smo došli do krivice, a prethodne korake nismo odradili. Ona (majka) u tom sistemu prvo što je dobila je krivična prijava. Sistem prethodno nije iskoristio načine da uspostavi nadzor nad roditeljstvom preko Centra za socijalni rad ili patronažne službe".
Informacije koje su se pojavljivale u medijima o ovom slučaju Ivana Stevanović ocenjuje kao "jezive zloupotrebe", pogotovo onu prvobitno objavljenu - da je beba bila silovana.
"To će prestati kada neko u medijima, vlasnici i odgovorni urednici podnesu materijalnu odgovornost, kad neki medij bude zatvoren zbog toga i kada tužioci i ljudi iz nadležnog ministarstva konačno počnu da rade svoj posao. To nije pitanje kodeksa, to je zloupotreba zakona o javnom inforrmisanju gde jasno piše šta se sme a šta ne", rekla je ona.
U čitavoj priči, kako je naglasila, zaboravlja se i prezumcija nevinosti.
"U Švajcarskoj novinari koji nemaju znanja o toj oblasti ne smeju ni da izveštavaju o zlostavljanju dece. Ne očekujem od nas Švajcarsku, ali očekujem od države i tužioca da rade svoj posao", kaže Stevanović.
Ona dodaje da novinari moraju da nauče kako da izveštvaju o ovakvim slučajevima.
"Da li se neko upitao šta smo uradili sa Tijaninom porodicom (ubijene Tijane Jurić) i šta su oni osećali svo ono vreme dok smo se mi nedeljama i mesecima hranili tim slučajem. Senzacionalizmu nema mesta u ovome, a društvo ne sme da ima gram tolerancije na nasilje", ističe Ivana Stevanović.
Slučajevi zlostavljanja i nasilja nad decom, kako kaže, nisu nešto što se dešava samo nama.
"Da li se ovakvi slučajevi dešavaju svuda u svetu - da dešavaju se. Da li će se dešavati u budućnosti - da, hoće. Nemojmo da imamo predrasude da možemo da uradimo bilo šta da ih više ne bude. Ali pitanje je kako reagujemo kada se oni dese i kakva nam je prevencija", navodi predsednica Centra za prava deteta.
