Međutim, on kaže da nema garancija da će konačni dogovor sa tom međunarodnom finansijskom institucijom biti dogovor o aranžmanu.

Verheijen je gostujući na RTS-u kazao da je bitno da Vlada Srbije ima jasan plan fiskalne konsolidacije, kako bi se razgovaralo sa predstavnicima MMF-a.

Verheijen je dodao da se u naredne tri godine nivo javnog duga Srbije može smanjiti, ali da Vlada najpre mora da reši problem javnih preduzeća.

"Na kraju tog trogodišnjeg perioda, nivo javnog duga Srbije trebalo bi da se stabilizuje i onda krene da pada. Fiskalna situacija u Srbiji je takva da se ovo ne može učiniti za jednu godinu. Neophodne su tri godine jer za neke reforme koje je Vlada najavila potrebno je vreme, a rešavanje pitanja javnih preduzeća zahteva dve do tri godine", rekao je Verheijen.

Na pitanje da li je prodaja Telekoma dobar način da se dopuni budžet i da li je to dobar put za kompaniju, Verheijen je kazao da je Telekom u potpunosti specifican primer.

"Mi nismo fokusirani na Telekom, to je posao za Međunarodnu finansijsku korporaciju, koja je deo grupe Svetske banke. Mi smo usmereni na druge kompanije, koje ne mogu da se privatizuju ili ih prvo treba restrukturirati - EPS, Železnica, moguće vodovodne kompanije ili Putevi Srbije. Mi se trudimo da pronađemo način da ova preduzeća ne budu više na teretu budžeta. Telekom i Aerodrom su vredni aduti, mogu donositi Vladi prihod u svakom slučaju", kazao je Verheijen.

On je kazao da 100 kompanija na spisku 502 preduzeća koja još nisu privatizovana u Srbiji nije uspelo da privuče nijednog investitora.

"Vlada je svima dala poslednju priliku da privuku investitore i ovih 100 to uopšte nisu uspela. Možda ima drugih za koje postoji interesovanje, pa na kraju neće ni one biti prodate, ali ovih 100 je početak. Važno je da se ova pitanja reše jer ove kompanije opterećuju budžet", kazao je on.

On je podsetio da je Savet stranih investitora uvrstio rešavanje pitanja ovih kompanija među pet najvećih prepreka za investiranje u Srbiji.

Na pitanje kakve su procene Svetske banke koliko ljudi treba da ostane bez posla u administraciji on je odgovorio da Srbija ima više zaposlenih u administraciji po glavi stanovnika nego mnoge druge zemlje.

"Mi ne postavljamo takve ciljeve, njih postavlja Vlada, a mi joj samo pomažemo da te ciljeve ostvaruje. Zajedno sa kolegama iz Evropske unije pomoćićemo Ministarstvu za državnu upravu u procesu analize svih sektora, da bismo videli gde postoji mogućnost za uštedu i na tome ćemo raditi tokom 2015. godine", kazao je on.

Verheijen je ukazao da Srbiju "koči" pitanje građevinskih dozvola, kao i plaćanje poreza.

"Ako Srbija od danas, do juna iduće godine, jer to je datum kada se svode bilansi za sledeći izveštaj Svetske banke, uspe da značajno poboljša situaciju u te dve oblasti može se desiti da lako napreduje 30 do 40 mesta", kazao je on.