Utakmica između Srbije i Danske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo igra se bez prisustva navijača. Razlog je kazna koju je FSS dobio od UEFA posle incidenata na meču sa Albanijom. .

Pored igrača i stručnih štabova dve reprezentacije, meču će moći da prisustvuje samo ograničen broj službenih lica, novinara i članova delegacija dva saveza.

Tribine će po ko zna koji put delovati sablasno...

Ali!

Da li nam je Evropska fudbalska unija ovom kaznom, možda, učinila uslugu? Bez dileme, fudbal bi bio besmislen bez navijača. Pune tribine kod igrača čine poseban motiv i daju podstrek da pruže više od realnih mogućnosti. Tako je, barem, u normalnim zemljama.

U Srbiji je odnos između navijača i reprezentacije poremećen. Rekli bismo - nenormalan! Pojedinci među navijačima Srbije doveli su nas u situaciju da se čak radujemo tim praznim tribinama.

Da li su prazne tribine prednost ili kazna za "orlove"?

Na poslednjoj utakmici u Beogradu provokacija Albanaca je bila je žestoka i mogla je Srbiji da donese laku pobedu za zelenim stolom. Tako bi verovatno i bilo da se naši navijači očas posla nisu pojavili na terenu i fizički nasrnuli na goste. Nastao je potpuno haos, sevale su pesnice, letele stolice...

Među "uletačima" je bio i svetu dobro poznat Ivan Bogdanov!

Nije "Đenova" bila baš toliko davno kada je isti taj Bogdanov odigrao glavnu ulogu na zaštitnoj ogradi stadiona Luiđi Feraris. Scene divljanja srpskih huligana stare su svega četiri godine i još uvek su u svežem sećanju. Bogdanov i drugovi hteli su da prekinu utakmicu i u tome uspeli. Razlog zbog čega su tako nešto želeli nikada nije saopšten javnosti.

Kako li se tek oseća najbolji golman Srbije Vladimir Stojković na utakmicama Srbije? On je u Đenovi doživeo traumu, fizički je napadnut od istih huligana koji su kasnije izazvali prekid. Nisu mu oprostili to što se posle Crvene zvezde odlučio da karijeru, doduše posle povratka iz inostranstva, nastavi u Partizanu.

Nema utakmice, ma kako Srbija igrala i kakve bravure pravio među stativama, a da se svaki njegov kontakt sa loptom ne isprati zvižducima navijača Srbije (dela koji podržava Zvezdu).

Dobro, makar je napravljen neki pomak u odnosu na devedesete godine kada smo navijali za tim koji se zvao Jugoslavija. Tada je sa juga, dok su se na terenu za državne boje borili Stojković, Mijatović, Savićević, Milošević, otvoreno skandiralo Partizanu, a sa severa Zvezdi.

Komično i neverovatno za druge. Za nas uobičajeno i tužno.

Konačno, u petak uveče nećemo crveneti pred gostima iz Danske kada krene intoniranje njihove himne. Ovaj put neće imati ko da joj zviždi. Ne moramo da brinemo i da li će mediji iz regiona imati povod da se prisete nekih događaja iz prošlosti...

Kada pogledamo na koji način su podržani drugi nacionalni timovi, kada navijači Dinama iz Zagreba i Hajduka iz Splita, Steaue, Rapida i Dinama iz Bukurešta, CSKA i Levskog iz Sofije, Sarajeva i Željezničara iz Sarajeva zaborave na jedan dan klupske boje i posvete se podršci svojim reprezentacijama, ne možemo a da ne konstatujemo da je slika oko nacionalnog fudbalskog tima Srbije zaista čudna.

Ako tome dodamo i borbu za fotelje u FSS, gde se takođe ne biraju sredstava za napad i odbranu, pa čak i ako ona štete reputaciji "orlova" u svetu, možemo da kažemo da će Srbiji protiv Danaca, sa jedne strane, biti lakše, jer znamo da će rezultat zavisiti od ishoda utakmice, a ne od raspoloženja dela navijača.

Zato uživajmo u tišini Humske. Igra Srbija!