Koliko ko gubi na takse? Kako se vara poreski sistem? Šta znači Monte Karlo za sportiste? Gde je Srbija u tom sistemu i koje su lige najpoželjnije, a koje treba izbegavati...
Kristijano Ronaldo godišnje zarađuje najviše u svetu fudbala, računajući i reklame 58 miliona evra godišnje, Lionel Mesi potpisao je novi ugovor za nedeljnu platu od 283.000 evra, Vejn Runi produžio je ugovor sa Mančester junajtedom, tako da je ponovo najplaćeniji igrač Premijer lige, sa 378.000 evra nedeljno, itd, itd.
Otprilike polovina ovih cifara, zavisno od izvora informacija i zemalja u kojima se objavljuje, dolazi sa, a polovina bez uračunatog poreza.
To, prosečnom navijaču, stvara pogrešnu sliku o tome ko koliko zarađuje i vraća na terenu i van njega, a složićemo se da su fudbal i novac nerazdvojneteme. Vesti o tome ko koliko zarađuje u ovom sportu, ko je koga koliko platio, a u našem slučaju i ko je kome koliko dužan, veoma su čitane i popularne.
Međutim, da li ste se nekada zapitali koliko novca zaista ostaje igračima, u zavisnosti od toga u kojoj ligi igraju? Plata od 300.000 evra nedeljno u Engleskoj, Španiji i Francuskoj nije čak ni približno ista, a tek na de pominjemo Rusiju i Kneževinu Monako... MONDO se pozabavio ovom temom i striktno razdvojio mešanje bruto i neto zarade, s obzirom na pravu džunglu informacija koja je dostupna na internetu.
Dovoljno je reći samo da je Runi s platom od 300.000 funti nedeljno proglašen u pojedinim engleskim medijima najbogatijim fudbalerom sveta, a zapravo ima skoro duplo manju platu od Ronalda.
Važna napomena, u ovoj analizi koristili smo isključivo podatke dostupne na portalima "Forbes", kada su zarade igrača u pitanju i "FIFPro", kada je u pitanju visina taksi po zemljama, tj. ligama.
KO JE ZAPRAVO NAJPLAĆENIJI FUDBALER DANAŠNJICE
Ako biste u "random" Google pretrazi potražili informacije ko je najplaćeniji fudbaler sveta, teško da bi se poklopile dve od deset ponuđenih Top lista.
Prema poslednjem istraživanju koje je letos sproveo "Forbes", globalni lider i najugledniji časopis kada je u pitanju novac, najplaćeniji fudbaler sveta u 2014. godini je Kristijano Ronaldo, koji nedeljno zarađuje 330.000 evra. Da, zarađuje! A, ne kao u Runijevom slučaju - prima.
Dakle, Ronaldo košta Real Madrid čitavih 750.000 evra sedmično, posle čega se odbijanjem visokih 56 odsto na "doprinose", dolazi do sume od 330.000 za sedam, a 17.160.000 evra godišnje! Real godišnje na Ronalda odvaja 38,9 miliona evra.
Lionel Mesi je trenutno na drugom mestu sa 283.000 evra nedeljno, što Barsu košta celih 643.000 sedmično, odnosno 33,41 milion evra godišnje. Ali, s obzirom na to da je ove godine potpisao novi ugovor sa Barselonom, odnosno produžio stari, na "Forbes" listi za 2015. godinu trebalo bi da se nađe na prvom mestu.
Prema relevantnim informacijama, Mesi je od skoro počeo da zarađuje 20 miliona evra godišnje, što znači 384.000 nedeljno!?
Ronaldo i Mesi dobili su od svojih klubova enormne povišice u poslednje dve godine, a do tada, zanimljivo, najviše je od fudbala zarađivao Zlatan Ibrahimović, zahvaljujući ne tako strogom poreskom sistemu u Francuskoj. Dok Ronaldu i Mesiju od nedavno skidaju 56 odsto od svake plate, Ibri u Francuskoj skidaju svega 41 odsto, a to znači da mu od nedeljne plate od 459.000 evra ostaje celih 271.000!
Dok Španija od Ronalda zarađuje 420.000 nedeljno, Francuska od Ibrahimovića ima samo 188.000. To Ibru, iako sa nominalno manjom platom od Runija i još nekolicine igrača iz Primere i Premijer lige, čini trećim najplaćenijim igračem sveta.
Tek tada na red dolazi najplaćeniji igrač Premijer lige, Runi, koji je skoro izborio ugovor od 300.000 funti nedeljno, međutim bruto. Kapiten Mančester junajteda zarađuje 189.000 evra sedmično, što ga čini četvrtim najplaćenijim igračem sveta i to možda...
MISTERIJA FALKAO I OAZA ZVANA MONAKO
Zbog čega je fantastični Falkao prešao iz Atletiko Madrida u Monako? Nije tajna, zbog Monte Karla, mondenskog letovališta na jugu Francuske, koji predstavlja pravu poresku oazu, a to potvrđuje ne samo Falkaov transfer, već trocifren broj vrhunskih sportista prijavljenih na toj adresi. Uključujući i Novaka Đokovića.
Falkao je letos, poslednjeg dana prelaznog roka, napustio Monako posle jedne sezone i prešao na pozajmicu u Mančester junajted. Šta to znači u smislu njegove zarade? Nedoumica je...
Kolumbijac je, u Kneževini, zahvaljujući tome što mu se odbijalo samo 13 odsto od bruto zarade, nedeljno bio bogatiji za 306.000 evra, što ga je posle Ronalda, činilo drugim najplaćenijim fudbalerom. Vlastima je ostajalo samo 45.750 evra od njegove sedmične plate, devet puta manje nego španskim od Ronaldove! Evo i na plastičnom primeru, zbog čega Monte Karlo privlači fudbalere, vozače Formule 1, tenisere i ostale...
Tu postoje dve verzije... Prva, da je Falkao prihvatio realnost i odustao od dela zarade kako bi igrao u Premijer ligi i Mančeter junajtedu, pa sada prima nešto manje novca od Runija, a druga, intrigantnija, da je Junajted u periodu trajanja pozajmice morao da obezbedi Kolumbijcu identičan prihod koji je imao u Monte Karlu.
Ako je to slučaj, a veliki je broj medija koji su ovo uzeli za realnost, Falkao košta Junajted celih 612.000 evra nedeljno i on je skoro pa duplo više plaćen od Runija. Otuda i ne treba da čudi zbog čega se ovaj slučaj drži u strogoj tajnosti, jer je pitanje kako bi izgledali odnosi u svlačionici "Old Traforda".
Nema sumnje, Falkaova zarada ozbiljan je zalogaj za svaki klub...
U grupi najplaćenijih igrača sveta, ali prilično ispod Runija, nalaze se Garet Bejl, Jaja Ture, Serhio Aguero, Robin van Persi, Frank Riberi, Filip Lam, Bastijan Švajnštajger, pa tek tu, negde ispod desete pozicije, dolazi Nejmar. Evo i zašto...
SLUČAJ NEJMAR I "RAZBIJANJE" TROŠKOVA
Sandro Rosel već dugo nije predsednik Barselone i svoju nevinost brani na sudu zbog "Slučaja Nejmar", koji je prošlog proleća potresao svet fudbala i zbog kog Barsa u narednih godinu i po dana neće moći nikoga da dovede.
To što Nejmar prema aktuelnom ugovoru sa Barsom zarađuje manje od 100.000 evra nedeljno, nije slučajnost. To je veoma popularan vid poslovanja, da ne kažemo obmanjivanja poreskog sistema jedne države, koji se eto osvetio i Roselu i Barsi, mada mnogi kažu da kazna nikad neće biti adekvatna šteti koja je naneta.
Barselona je znala da, pored toga što je Mesi košta 33,4 miliona evra godišnje, mora da odvoji bar 25 miliona godišnje za Nejmara, suočena sa novom stopom poreza od 56 odsto.
Međutim, poreski sistem u Brazilu znatno je, ako ne i duplo, povoljniji od španskog. Tada se Rosel dosetio da bi mu bilo isplativije da veliki deo Nejmarove zagarantovane zarade u narednih pet, šest godina isplati avansno, u vidu obeštećenja. Novac na ruke, odmah, a porez duplo manji.
Tako je Barsa prijavila da je Nejmara platila 56 miliona evra Santosu, ali postoji osnovana sumnja da je na Nejmara potrošeno više od 100 miliona evra i da je razlika otišla u razne projekte koje vodi njegova porodica, pa je tako na Nejmarovu školu fudbala potrošeno više od deset miliona evra. Sve je to novac koji je, na kraju, završio u igračevim rukama, a koji UEFA nije videla u svom "finansijskom fer pleju", a Španija nije videla u svojim poreskim knjigama.
"Mali milion" ovakvih "prebijanja" postoji u svetu fudbala, pa i kod nas, ali je suma kojom je Barselona oštetila državu, u Nejmarovom slučaju, bila tolika da vlasti jednostavno nisu mogle da okrenu glavu...
Otuda i Nejmar zarađuje manje od, recimo, Fernanda Toresa i ima neto zaradu od svega 4.200.000 evra godišnje, odnosno 81.000 evra nedeljno, 200.000 manje od Mesija. Ali, to treba reći, Nejmar toliko dobro vodi porodične poslove (ne on sam, naravno), odnosno toliko dobro naplaćuje lik i delo u Brazilu, da se na listi najbogatijih sportista nalazi odmah iza trojice vodećih!
GDE VAM U EVROPI OSTAJE NAJVIŠE NOVCA OD PLATE
FIFPro, odnosno Internacionalno udruženje profesionalnih fudbalera, u poslednjem opširnom istraživanju koje je sprovedeno došlo je do zaključka da je Holandija idealna zemlja za fudbalera, naročito onog ko planira tu kasnije da se skući.
Ne zbog poreske stope, koja nije uopšte mala, već zbog toga šta zapravo u Holandiji znači oporezivanje fudbalera. Više nego bilo gde na svetu, Holanđani vode računa o tome šta se događa sa fudbalerima kada završe karijeru. Tamo je slučaj "crnih rupa", odnosno finansijskog i socijalnog urušavanja pojedinaca po završetku profi karijere - svedeno na minimum.
U Holandiji vam uzimaju 52 odsto od svake plate, ali vam najviše vraćaju. Poznato je da profesionalni sportisti daleko ranije postaju penzioneri, u poređenju sa ostalim stanovništvom, nekada i pre 30. godine u slučaju povreda ili drugih životnih problema.
U Engleskoj, na platu do 150.000 funti bruto uzimaju 40%, do 250.000 45%, a preko 250.000 ide porez od 50%. Naš Nemanja Matić sa platom od 70.000 funti bruto trenutno pregovara o povišici u Čelsiju, a od svih igrača, samo Runi i možda Falkao imaju primanja za stopu od 50%.
FIFPro proglasio je Ere diviziju za ligu koja fudbaleru zaista nudi pristojan život po završetku karijere i dostojanstvenu starost. Holandija je u tom smislu jedva pretekla Španiju, koja je podigla stopu poreza na 56 odsto, ali i značajno pojačala zaštitu fudbalera u poznom dobu.
Zanimljivo, Srbija je na toj listi iznad Slovenije, Poljske, Rumunije, Bugarske, Češke, Hrvatske... A, za najgoru kombinaciju onoga što vam uzimaju (procenti) i daju (ništa) proglašeni su Portugalija i Grčka.
Za one koji žele da žive sad i odmah, i koji apsolutno ne razmišljaju čime će se baviti fudbalom, presudni su procenti. Evo i njih, s tim da apelujemo na to da u računicu unesete i kvalitet života, standard, visine plata u određenim zemljama, rizik od toga da ne budete isplaćeni u nekim zemljama, činjenicu da negde, poput Srbije, nećete biti ni prijavljeni ili ćete biti prijavljeni na minimalac, koji bi vas jednog dana učinio socijalnim slučajem, itd.
*važna napomena: u listu su unete maksimalne moguće takse, a u nekim zemljama one progresivno prate zaradu, s tim da fudbaleri po pravilu spadaju u bolje plaćen deo stanovništva. Prosto, u slučaju zemalja Zapadne Evrope, umanjite procente za 5 do 10 odsto ako računate koliko na porez odvajaju prosečni igrači.
STOPE POREZA U EVROPI
Švedska 59.0%
Portugalija 56,5%
Danska 56,0%
Španija 56,0%
Belgija 53,5%
Finska 53,5%
Holandija 52,0%
Slovenija 50,0%
Austrija 50,0%
Velika Britanija 50,0%
Irska 48,0%
Nemačka 47,5%
Hrvatska 47,2%
Italija 46,0%
Švajcarska 45,0%
Grčka 43,7%
Italija 43,0%
Francuska 41,0%
Norveška 40,0%
Malta 35,0%
Kipar 35,0%
Poljska 32,0%
Rusija 30,0%
Srbija 27,0%
Slovačka 25,0%
Ukrajina 17,0%
Mađarska 16,0%
Rumunija 16,0%
Turska 15,0%
Češka 15,0%
Bugarska 10,0%
Sada možete lako da izračunate gde se isplati igrati, gde ne, zašto igrači hrle u Tursku i Rusiju u poslednje vreme, zbog čega Rumuni sve duže uspevaju da zadrže svoje najbolje igrače u domaćoj ligi, itd. Međutim, igranje u manje razvijenim zemljama često znači i da ste fiktivno prijavljeni na minimalac, kao u većini srpskih klubova, a da novac ne dobijate sve dok se ne prodate, pa vam deo vrate od obeštećenja, a za deo dobijete tapšanje po ramenu...
