Konačni rezultati današnjeg referenduma u Švajcarskoj pokazali su da su glasači, koji su izašli na izjašnjavanje, u značajnoj većini odgovorili negativno na sva tri pitanja koja su im postavljena.
Švajcarci su ubedljivom većinom od 74,1 odsto odbacili tzv. "Ekopop inicijativu" da se ograniči broj imigranata i azilanata.
Predlagači ove inicijative smatrali su da to treba učiniti jer se broj imigranata naglo povećava, dok su protivnici naglašavali da je predlog ksenofobičan, a uz to i apsurdan, jer švajcarska privreda u velikoj meri počiva na radu imigranata.
Glasači su u februaru tesnom većinom prihvatili uvođenje kvote za imigrante iz država članica EU, što je poljuljalo odnose nečlanice Švajcarske sa Unijom, s kojom ima najintenzivnije ekonomske odnose. Kao razlozi za sada predloženo pooštravanje imigrantske politike navođeni su očuvanje domaće kulture i mogućnosti zapošljavanja, kao i porast populacije koji je veći nego ikada i "narušava idilično prirodno okruženje" ove zemlje.
Prema zvaničnim statistikama, stranci već čine gotovo četvrtinu od osam miliona stanovnika Švajcarske. Predlagači ograničavanja imigracije isticali su da se zbog nje stanovništvo zemlje godišnje povećava do 1,4 odsto, pa bi 2050. Švajcarska mogla da ima čak 12 miliona stanovnika.
Protiv predloga da se ukinu neke poreske olakšice za bogate strance, koji žive u Švajcarskoj ali ne posluju u njoj, glasalo je 59,2 odsto građana koji su izašli na referendum.
Stranci iz te kategorije prema švajcarskom zakonodavstvu mogu da izaberu da budu oporezovani na osnovu svojih troškova, a ne na osnovu prihoda.
U Švajcarskoj živi 5.729 milionera i milijardera sa stranim pasošem, koji ovoj zemlji ukupno plaćaju oko milijardu švajcarskih franaka (830 miliona evra) poreza godišnje.
To je daleko manje nego da su oporezovani kao prosečni švajcarski poreski obveznici, ističu levici naklonjene stranke i sindikati koji su pokrenuli inicijativu za drugačije oporezovanje bogatih stranaca.
Protivnici te inicijative, međutim, naglašavali su kako bogati stranci ipak znatno doprinose švajcarskom prihodu od poreza i direktno "upumpavaju" ogromne sume u lokalnu ekonomiju. Upozoreno je da bi mnogi od njih napustili zemlju ukoliko bi se suočili sa višim porezima.
Ni inicijativa "Spasimo naše švajcarsko zlato" nije naišla na podršku više od tri četvrtine Švajcaraca, koji su izašli na referendum.
Tom inicijativom bilo je predviđeno da se Švajcarskoj nacionalnoj banci (SNB) zabrani prodaja zlata, da se sve švajcarsko zlato koje se čuva u inostranstvu, pretežno preko Atlantika, vrati u zemlju, kao i da zlato mora da čini 20 odsto imovine SNB.
Švajcarci su poslušali apele stručnjaka ove banke da daju negativan odgovor na to referendumsko pitanje, jer bi inače SNB imala vezane ruke, s mogućim katastrofalnim posledicama.
Izračunato je, između ostalog, da bi SNB u slučaju prihvatanja te inicijative bila primorana da do 2019. godine otkupljuje oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje zlata.
Na referendum je, kako se pokazalo, izašlo manje od polovine švajcarskih glasača, koji su, možda, malo umornih zbog prakse da im se najraznovrsnija referendumska puitanja postavljaju svaka tri meseca kao demonstracija famozne švajcarske "direktne demokratije", prenosi AFP.
