Belgijanci su povodom aktuelne manifestacije Nedelje pomfrita pokrenuli peticiju za priznavanje pomrita kao belgijsko kulturno nematerijalno dobro.
Flandrija je pre godinu dana uvrstila pomfrit na listu kulturne baštne ovog regiona, a cilj je da i ostale dva regiona Valonija i grad Brisel, učine isto.
Peticija je pokrenuta s krajnim ciljem da Unesko uvrstio belgijski pomfrit na listu kulinarskih nacionalnih specijalite.
Unafri je pozvao sve Belgijanci da se ujedine i potpišu peticiju na sajtu www.semainedelafrite.be pod sloganom "Svi zajedno za naš belgijski pomfrit.
Priznanje belgijskog pomfrita ima i ekonomski značaj jer na teritoriji Kraljevine Belgije ima preko 5.000 pržionica pomfrita. Pržioncu pomfrita bar jednom godišnje poseti 90 odsto Belgijanaca.
Samo u valonskim pržionicama svakodnovno se potroši 130.000 kilograma krompira.
Belgija je najveći svetski proizvođač prehrambenih artikala na bazi krompira.
Tokom 2011. u Kraljevini je prerađeno 3,2 milijarde kilograma krompira.
U Belgiji je juče počela četvrta po redu godišnja manifestacija pod nazivom Nedelja pomfrita koja traje do 7. decembra i tokom koje će se u pržionicama pomfrita deleti besplatni fišeci prženih krompirića na belgijski način.
Inače, Francuzi i Belgijanci se decenijama spore odakle potiče pomfrit.
Belgijanci tvrde da on potiče iz Belgije i to još iz 17. veka gde su ga seljaci pržili umesto ribe za vreme dugih zima.
Francuzi pomfrit smatraju stubom francuske kulinarske kulture, koji je po najnovijoj teoriji prvi put pripremljen na najstarijem mostu u Parizu, Pont Nefu.
Ulični prodavci su počeli da pripremaju pomfrit odmah nakon Francuske revolucije na kraju 18. veka, na ulicama Pariza.
Pomfrit je u svakom slučaju nastao na ulicama, među siromašnim ljudima, zbog čega je jako teško odrediti tačno poreklo, tvrdi francuska istoričarka Madlen Ferije.
