Teroristička organizacija Islamska država rođena je u jednom zatvoru u Iraku, i to ispred nosa američkih bezbednosnih službi, priča jedan visoki komandant te grupe za britanski "Gardijan".
Priseća se da je, kao i drugi zatvorenici, u kamp došao sa velikim strahom, ali da su ubrzo svi shvatili da američki zatvor zapravo pruža izuzetnu priliku.
"Nikad ne bismo mogli ovako da se okupimo svi u Bagdadu ili negde drugde. To bi bilo opasno. Ovde, ne samo da je bilo bezbedno, već smo bili samo par stotina metara udaljeni od rukovodstva Al Kaide", priča on.
Upravo je u Kamp Buki upoznao Abu Bakr al Bagdadija, sadašnjeg vođu Islamske države, za koga se tvrdi da je najopasniji teroristički lider na svetu.
"Niko od nas nije znao da će on završiti kao lider", priča Abu Ahmed koji je u najranijoj fazi postao član grupe.
Američka okupacija koja je, kako su on i njemu slični verovali, pokšavala da nametne promenu vlasti u Iraku u korist većinske šiitske populacije, a na štetu vladajućih sunita, zapravo je podstakla militantno delovanje Abu Ahmeda i njemu sličnih.
Njegova rana uloga u onome što će kasnije postati Islamska država obezbedila mu je sada visoku poziciju u "probuđenoj pobuni" koja se prelila van granica i stigla do Sirije.
Pristao je da priča za "Gardijan" tek posle dve godine ubeđivanja i pošto je i sam počeo da sumnja u ispravnost ideologije IS. Brutalnost IS počela je da se kosi sa njegovim stavovima koji su vremenom omekšali.
Do decembra 2004, Bagdadi je pušten i zatvora. Američke snage su ga veoma poštovale, nastavlja on i dodaje da je, za razliku od drugih zatvorenika, Bagdadi mogao da odlazi u druge kampove, da posećuje razne ljude. "A za sve to vreme, nova strategija izgradnje Islamske države koju je vodio, izrastala je pred nosem Amerikanaca. Da nije bilo američkog zatvora u Iraku, ne bi bilo ni Islamske države danas. Kamp Buka je bio fabrika koja nas je sve stvorila, izgradila našu ideologiju", priča Abu Ahmed. Ti zatvori su tako postali leglo radikalizacije, svi lideri sastajali su se tu redovno. Najvažnije figure u Buki bili su oni bliski nekadašnjem lideru Al Kaide Abu Musab al-Zarkaviju koji je 2004. priznat kao vođa džihada. "Imali smo puno vremena da sedimo i planiramo. Bilo je savršeno okruženje. Dogovorili smo se da se okupimo kad izađemo. Lako smo se povezali", priča Abu Ahmed.
Al-Bagdadi, kako priča sagovornik "Gardijana", u početku je bio na distanci od drugih zatvorenika koji su ga smatrali tajanstvenim, dok su čuvari imali utisak da je on imao umirujući uticaj na okruženje i obraćali mu se sa molbom da pomogne u rešavanju sukoba među zatvorenicima.
"To je bio deo njegove taktike. Imao sam utisak da krije nešto od spoljnog sveta. Bio nam je dalek", priča Abu Ahmed.
Bagdadija su američke snage uhapsile u Faludži u februaru 2004. godine kada je već vodio jednu militantnu grupu.
Većina zatvorenika - njih 24.000 podeljenih u 24 kampa - uopšte nisu znali ko je Bagdadi. Zatvorom se upravljalo po strogim hijerarhijskim linijama.
"Boja naše zatvorske uniforme odražavala je naš status", kaže on navodeći da su zelenu odeću nosili osuđeni na duge kazne, crvenu oni koji su počinili zločine u zatvoru, dok su žuta i narandžasta bila za obične zatvorenike.
Mala militantna grupa koju je Bagdadi predvodio pre dolaska u zatvor, bila je jedna od mnogih nastalih na talasima pobune sunita od kojih su mnogi potom stali pod zastavi Al Kaide u Iraku, a zatim i Islamske države u toj zemlji.
"Bagdadi je bio tih i harizmatičan. Imali ste utisak da je neka važna osoba. Ali bilo je drugih mnogo važnijih, iskreno, nisam mislio da će dogurati tako daleko", priča Abu Ahmed.
Kako je vreme prolazilo, Bagdadi se sve češće nalazio u središtu svakog problema u zatvoru. "Želeo je da bude vođa - i koristio je taktiku zavadi pa vladaj da ostvari ono što želi - a to je status. I uspeo je", kaže sagovornik britanskog lista.
Prema rečima Hišama al-Hašimija, analitičara iz Bagdada, iračka vlada procenjuje da je 17 od 25 najvažnijih lidera Islamske drzazve boravilo u američkim zatvorima između 2004. i 2011. godine.
Uprkos rezervama, do 2006. Abu Ahmed je, kako kaže, već postao deo "ubilačke mašine" koja je u naredne dve godine radila punom parom.
Iračani su, priča on, najvažniji ljudi u sastavu sadašnje Islamske države zbog toga što su se godinama pripremali za to.
"Potcenio sam Bagdadija. I Amerika je potcenila ulogu koju je imala u tome što je od njega stvorila ono što je danas", kaze on.
Abu Ahmed je i dalje član IS, aktivan je u operacijama grupe u Iraku i Siriji. I mada je u razgovoru za "Gardijan" priznao da nevoljno ostaje u njoj ipak ne želi da rizikuje da je napusti.
Život u okviru Islamske države znači moć, novac, žene i status - sve privlačne draži za ove mladiće opsednute time - ali znači i ubijanje i dominaciju jednog pogleda na svet u koji više Abu Ahmed ne veruje tako vatreno.
"Najveću grešku sam napravio kada sam im se priključio", kaže on i dodaje da bi napuštanje grupe dovelo do ubistva njega i njegove porodice. "Nije da ja ne verujem u džihad. Verujem. Ali koje opcije imam? Ako odem, mrtav sam", kaže on.
Njegov životni put sličan je mnogim drugim pripadnicima IS: u početku borba protiv okupacione vojske, zatim sukob sa starim sektaškim neprijateljem, a sada rat.
"Ima i drugih koji nisu ideolozi. Ljudi koji su počeli u Buki kao ja. Posle je sve postalo mnogo veće od nas. To ne može da se zaustavi. To je van kontrole bilo kog pojedinca, i Bagdadija, i bilo koga u njegovom okruženju", zaključuje Abu Ahmed, prenosi "Gardijan".
