Priči o jednakosti polova nikad kraja, od najboljih namera oličenih u Ustavu i zakonima preko pokušaja nevladinih organizacija da menjaju društvenu svest, do surove realnosti u kojoj nema ni "j" od jednakosti.

Pre nego što prezrivo odmahnete glavom, odmah da napomenemo da ovo nije još jedan "ženski tekst". Evo šta o odnosu među polovima kažu zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, dobijeni istraživanjem koje je rađeno u saradnji sa Švedskom agencijom za statistiku pod pokroviteljstvom Švedske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj (SIDA).

Žene sa 51,3 odsto čine većinsku populaciju u Srbiji, a u proseku su i starije od muškaraca za 2,7 godina jer žive duže. I tu, uz niži rizik od smrti od infarkta, manje-više počinje i završava se ono gde su pripadnice nežnijeg pola u prednosti.


Kako izgleda dan prosečne žene u Srbiji? Ako ima sreće i nalazi se u onih 42 odsto zaposlenih žena, ukupno će u poslu provesti više od sedam sati u toku dana, ali će od tog broja čak četiri sata biti utrošeno na neplaćeni (čitaj "kućni) posao. Muškaraci čine 58 odsto ukupnog broja zaposlenih, a u poslu ukupno provedu manje od sedam sati. Od kuće do posla i nazad, i žene i muškarci u proseku putuju sat vremena, ali žene od tih sat vremena polovinu provedu u javnom prevozu, a muškarci, pogađate, u kolima.

Slična je situacija i tokom vikenda, žene se kućnim poslovima bave više nego muškarci, a to određuje i vreme provedeno u slobodnim aktivnostima. Muškarci tako provedu šest i po sati, žene sat manje, ali i jedni i drugi polovinu tog vremena provedu gledajući televiziju.

Ta domaćinstva koja žene održavaju, češće se vode na muškarce. U samačkim domaćinstvima više je žena (60 odsto), a više od polovine, odnosno 57 odsto muškaraca i 53 odsto žena starijih od 15 godina živi u braku/zajednici. Među "samcima" više je muškaraca (58 odsto) nego žena (43odsto). Međutim, žene su češće u kategoriji razvedenih, a tu ide i podatak da 79 odsto "jednoroditeljskih porodica" čine "majka sa decom".

Kad zdravlje dođe na red, vidimo da ni tu situacija nije sjajna. Najučestaliji problem sa kojim su se suočili građani Srbije tokom 2013. godine bio je povišeni krvni pritisak, koji muči 35,2 odsto žena i 26,5 odsto muškaraca.

Kod žena je zabeležena veća učestalost hroničnih oboljenja i stanja,ali istine radi, napomenućemo da takvoj slici možda doprinosi činjenica da žene, generalno, više vode računa o zdravlju i češće se odluče da odu kod lekara ako imaju neki zdravstveni problem. Jedini zdravstveni problemi koji češće pogađaju muškarce nego žene su infarkt, moždani udar i ciroza jetre.

Uprkos ovakvom "zdravstvenom kartonu", građani Srbije ne odriču se cigareta. U populaciji starijoj od 15 godina puši 37,9 odsto muškaraca i 31,6 odsto žena.

I na kraju, podatak koji je možda najveći razlog za zabrinutost kad je reč o zdravlju mlađe ženske populacije, starosti od 20 do 24 godine - one najređe koriste bilo koji metod kontracepcije, verovali ili ne.

Kad na red dođe obrazovanje, situacija ide bukvalno iz krajnosti u krajnost. Među nepismenima je najviše žena, ali žene češće upisuju i završavaju visoke škole i fakultete. Među upisanim studentima 2012. godine bilo je 56 odsto žena, a među diplomiranima ih je te godine bilo 58 odsto. Žene većinu čine u oblastima obrazovanja koja se tiču zdravstva i socijalne zaštite, prava, ali i prirodnih nauka i poslovanja.

Ti rezultati odgovaraju onima sa PISA testova - devojčice pokazuju bolje rezultate u čitalačkoj i naučnoj, a dečaci u matematičkoj pismenosti. U skladu sa tim je i statistika u vezi sa korišćenjem računara: u većini starosnih grupa kompjuterski su pismeniji muškarci nego žene, a samo među najmlađima, u grupi između 13 i 24 godine računar malo više koriste žene. Među korisnicima interneta u većini su, pogađate, muškarci.

Da li pomažete ženi u kućnim poslovima?

Ovo istraživanje namenjeno je najširoj javnosti, ali autori se nadaju da će rezultati naći svoj put i do onih koji odlučuju o javnoj politici. Više podataka na ovu temu možete pronaći na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.