Direktor Kliničkog centra Srbije objašnjava svoj kritički stav: Godinama znamo da postoje nepravilnosti u radu naših lekara i ništa.
Prethodne javne izjave profesora Ristića izazvale su lavinu komentara i potpuno podeljene reakcije, posebno na istinu da "u Srbiji bez veze ne može da se dobije dobra lekarska pomoć", ali i ukazivanje na to da znanje pojedinih lekara nije zadovoljavajuće, a da je i način polaganja ispita na Medicinskom fakultetu u neku ruku - sporan.
Ti stavovi profesora Ristića nisu novi, niti su prvi put izrečeni, a ni njemu samom nije jasno zašto su sada dobili "suviše veliki publicitet":
"Godinama je poznato da nepravilnosti u ponašanju i radu lekara, zbog kojih imamo i tužbi, postoje, bilo ih je i pre pet, i pre 10 godina Sa mesta direktora KCS se to u većoj meri vidi, i ja sam i ranije o tome govorio. Ni sad se, apsolutno, nisam pokajao i stojim iza svega što sam rekao. Moje namere su dobronamerne, a moja obaveza je i da ukazujem na neke pojave na koje pre svega ukazuju pacijenti: da su pojedini lekari često neljubazni, što kod pacijenata stvara osećaj nepoverenja i nesigurnosti, ali i na stručne propuste koji i te kako utiču na tok bolesti i lečenja", kaže prof. Ristić.
Profesoru Ristiću od objavljivanja intervjua non--stop zvone svi telefoni, mnogi čestitaju “na hrabrosti”, slažu se “sa svim što je rekao”, podržavaju ga.
Profesro Ristić kaže da ne nipodaštava diplome mnogih lekara ali ni ne opravdava to kad se četiri petine radnog vremena posveti "nauci" a jedna pacijentima kojima pomoić treba odmah a ne eventualna u budućnosti. "Ti naučni radovi su onda praćeni putovanjem na kongrese, često na one manjeg naučnog značaja, ali na atraktivnim destinacijama, što je čist turizam, a ne usavršavanje. Ta praksa će u KCS ubuduće biti promenjena i lekari će na naučnim skupovima moći da provedu najviše 10 radnih dana godišnje", kaže profesor.
Dekanski kolegijum Medicinskog fakulteta u Beogradu i Ministarstvo zdravlja su, međutim, "iznenađeni neistinitim izjavama direktora KCS, nipodaštavanjem očiglednih uspeha te visokoškolske ustanove, usmerenih na diskreditaciju fakulteta, njegovih studenata, nastavnika i rukovodstva".
Profesor dr Dragan Delić, direktor Lekarske komore Srbije, koji je bio predsednik Zdravstvenog saveta Srbije, pak, smatra da je na takve probleme, ako postoje, trebalo ukazivati akademski, na stručnim skupovima, a ne "populistički".
"Mnogi lekari osetili su se prozvanim. Naročito je žestoka reakcija Medicinskog fakulteta. Nisam kritikovao rad tog fakulteta, nastava je dobra, ali se definitivno ne slažem sa načinom ispitivanja studenata koji pruža velike mogućnosti za poklanjanje ocena. Od toga sve potiče: dobra ocena obezbeđuje prioritet pri zapošljavanju, a onda se u praksi suočavamo sa tim da znanje nije u nivou sa ocenom, i onda to utiče na kvalitet lečenja. Lično sam bio prinuđen da kaznim nekoliko lekara na kardiohirurgiji opomenom upozorenja pred otkaz zbog nesavesnog lečenja, koje, srećom, nije imalo za posledicu smrtni ishod", kaže Ristić.
