Pravila o minimalnim primanjima u Nemačkoj trebalo bi da važe za sve zaposlene starije od 18 godina, osim za one koji su na plaćenoj praksi tokom školovanja.

Građani koji su dugo bili nezaposleni nemaju pravo na minimalac tokom prvih šest meseci na novom radnom mestu.

— GermanForeignOffice (@GermanyDiplo) January 1, 2015

Na zapadu Nemačke oko 14,6 odsto ljudi zarađuje manje od 8,50 evra po satu, dok je taj procenat na istoku znatno veći - 26,5 odsto, prenosi Radio "Dojče vele".

Vladina Komisija za minimalna primanja ponovo će 2017. godine razmatrati pravila i visinu minimalca.

U Udruženju poslodavaca Nemačke smatraju da se uvođenjem minimalca država prvi put "opasno meša u dosadašnje tarifne pregovore".

I drugi kritičari uvereni su da će pravila o minimalnoj zaradi dodatno otežati potragu za poslom, onima koji su najviše i ugroženi, a to su nedovoljno kvalifikovani radnici.

Stručnjak za tržište rada i saradnik Univerziteta Humbolt u Berlinu Mihael Burda kaže da su u poslednjih 10 godina investicije u Nemačkoj opale, a da se istovremeno privredni rast povećavao.

"Objašnjenje bi moglo biti - radna snaga je postala jeftina. Kada je rad jeftin, onda se to iskoristi za stvaranje novih radnih mesta, ali negativna strana priče je to što se investicije smanjuju, pa ispašta produktivnost", kaže Burda.