Žena bi trebalo da se porodi za nekoliko dana i moramo da uradimo ono što je najteže, ali bolje i to nego da nam čedo umre od gladi i hladnoće, kaže očajni Dragan Nikolin iz Itebeja.
Dogovorili smo se da ćemo bebu dati čim se bude rodila. Moramo da je poklonimo jer nemao od čega da je prehranimo i odgajamo. Daćemo je bilo kome ko bude spreman da je voli i brine o njoj kao o svom rođenom detetu, kaže Dragan Nikolin (45).
On, njegova nevenčana supruga Žana Međa (32), koja je u devetom mesecu trudnoće, i njihovo dvoje dece, prepešačili su oko 70 kilometara da bi iz mesta Itebej u opštini Žitište stigli do Beograda, piše Kurir.
Dragan Nikolin tvrdi da su kucali na mnoga vrata, ali da su svuda nailazili na zid. "Nema kome se nismo obraćali za kontejner u kome bismo živeli, ali uzalud. Odbili su nas u Centru za socijalni rad, opštini Žitište, Serdnjobanatskom okrugu, Ministarstvu za rad, Vladi Srbije. Jedino nam je rečeno da tražimo azil u Nemčkoj ili da idemo kod Vučića", kaže Nikolin.
Njihovo dvoje dece, Dragana (4) i Dragan (5), stalno ponavljaju da su gladni. Mlađe dete je srčani bolesnik, a Dragan pet godina ne može da nađe posao.
„Baš je hladno. Peške smo krenuli iz Zrenjanina, ali usput smo stajali da se odmorimo i ugrejemo. A da nas pitate gde smo krenuli, ne znam da vam kažem. Da rovarimo po kontejnerima, da tražimo prenoćište, da prismo, da idemo pred Vladu... Gde ćemo i šta ćemo, živote? Sada će i beba da se rodi i, umesto da se veselimo, razmišljamo šta ćemo joj dati da jede. Nemamo ni za mleko“, kaže Dragan.
Žana kaže da im je poslednji „obrok“ dala sinoć i to jogurt, koji je našla na ulici.
„U blizini objekta pored kojeg živimo nalaze groblje i deponija. Tu sam našla dušek na kojem spavamo. Tamo pronalazim i hranu i garderobu za decu i nas. Živimo bez vode, struje, grejanja, zidova i prozora i tako već četiri godine, otkad nam se kuća srušila zbog blizine kanala", kaže Žana.
