Suzan Šnajder je jedna od malobrojnih naučnika koji smatraju da je pojam veštačke inteligencije eonima star i prisutan u kosmosu.

"Ne verujem da je većina naprednih vanzemaljskih civilizacija biološka", navodi američka naučnica. Ona pretpostavlja da je reč o najsofisticiranijim, postbiološkim društvima, odnosno oblicima veštačke inteligencije.

SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) program, koji od 1984. traga za znakovima vanzemaljske inteligencije, pokušava da u svemiru pronađe biološki život. U našoj kulturi, vanzemaljci se obično opisuju kao humanoidne kreature ogromnih glava, sa mozgom koji je veći od ljudskog.

Šnajder je, pak, ubeđena da će naš prvi susret sa vanzemaljcima biti zapravo susret sa superkompjuterima.

Ona ističe da čim stvori tehnologiju koja može da je odvede u kosmos, svaka civilizacija je na samo nekoliko stotina godina od vlastitog preobražaja iz biološke u veštačku inteligenciju.

Američka naučnica podseća da smo prve radio signale odaslali pre samo 120 godina i da je svemirsko istraživanje započelo pre oko pola veka, a da smo već okruženi digitalnom tehnologijom.

Uređaji poput Guglovih naočari uskoro će omogućiti direktniji kontakt Interneta s našim telom i verovatno će za pedesetak godina sofisticirane internet konekcije biti direktno povezane sa našim mozgom.

Implanti za obolele od Parkinsonove bolesti se već koriste, a agencija Ministarstva odbrane SAD za razvoj novih tehnologija za vojsku (DARPA) već razvija neurološke implante, koji su kadri da regulišu poremećaje kao što su postraumatični sindorm, artritis, depresija i Kronova bolest.

Studije u okviru programa SETI navode da su vanzemaljske civilizacije, ukoliko postije, najverovatnije daleko starije od naše - od 1,7 do osam milijardi godina.

Ukoliko je to tačno, te civilizacije su nesagledivo inteligentinije od naše. Mi smo za njih zapravo "galaktičke bebe".

Šnajder smatra da kiborzi s kojima bismo jednog dana došli u kontakt neće imati ugljeničnu osnovu. Naime, aploudovanje omogućuje gotovo besmrtnost, stalno restartovanje, te preživljavanje u najtežim uslovima.

Osim toga, silicijum je bolji za procesuiranje informacija od mozga, s obzirom da je brzina neurona daleko ispod brzine postojećih mikroprocesora.