Ivica Dačić rekao povodom saopštenja portparolke u Evropskoj komisiji Maje Kocijančič o radu ombudsmana u Srbiji da "nema potrebe da Beogradu deli savete, mešajući se u njegova unutrašnja pitanja"
"I ja i (premijer Srbije Aleksandar) Vučić gotovo svakodnevno se susrećemo sa raznim predstavnicima EU, i ja mislim da nije način da se sa Srbijom komunicira preko portparola... Ja ne osporavam pravo nikome... Maja Kocijačič je tehničko lice, i ja sa njom ne želim da polemišem", rekao je Dačić na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare u Beogradu.
On je dodao da ako postoje neke primedbe na rad Vlade, "onda treba najviši funkcioneri EU da razgovaraju sa predstavnicima Vlade Srbije.
"Inače bi onda trebalo da (direktor Kancelarije Vlade Srbije za odnose s medijima) Miki Mihajlović da eventualno izjavu povodom izjave Maje Kocijančič. To nije način komuniciranja sa jednom suverenom zemljom", poručio je Dačić.
"Koja je svrha razgovora Vučića sa komesarom (za proširenje Johanesom) Hanom, ako će sutra njegov portparol da da izjavu koja možda nije bila razmatrana na tom sastanku", dodao je šef srpske diplomatije.
Portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič saopštila je juče da EU očekuje od svih ustanova vlasti u Srbiji da potpuno sarađuju i pruže podršku zakonom utemeljenom radu ombudsmana i nezavisnih regulatornih tela i da je zabrinuta zbog tvrdnji nekih sektora u Srbiji da ombudsman ugrožava nacionalnu bezbednost.
Dačić je povodom te izjave dodao da Srbija ima svoj Ustav i zakone i da svako u njoj treba da radi u skladu sa zakonskim i ustavnim ovlašćenjima i da "nema razloga da se to pitanje podiže na tako visok nivo kako se možda može protumačiti iz stava Kocijančič".
"Mi smo sami uveli instituciju ombudsmana, nije nam ga EU uvela. Svi problemi koji postoje treba da se ovde rešavaju", rekao je Dačić.
"Srbija nije idealna zemlja. Da je idealna verovatno bi bila članica EU, a ne bi pregovarala o tome. A nisam siguran ni da su sve članice EU baš idealne zemlje. Kad bi se sad uslovi koje imamo mi za ulazak u EU primenili na 28 članica, pitanje je koliko bi članica Unija imala", ocenio je on.
Dačić je ocenio i da je nemoguće predvideti presudu Međunarodnog suda pravde povodom međusobnih optužbi Srbije i Hrvatske za genocid
On je izrazio uverenje da će taj sud zaista biti "sud pravde".
"Očekujem da će Međunarodni sud pravde zaista biti sud pravde", rekao je Dačić na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare.
Presuda koja treba da bude izrečena 3. februara označiće, prema njegovim rečima, kraj procesa koji traje već 15-20 godina i predstavljaće priliku da se to pitanje ostavi u prošlosti i da se dve zemlje okrenu budućnosti.
"Pošto s hrvatske strane nije bilo političke volje da se tužbe zajednički povuku", proces pred MSP u Hagu bio je jedino rešenje, i na tu presudu ne postoji pravo žalbe, rekao je on.
Ponovivši da Srbija osuđuje ratne zločine, Dačić je naglasio da "svi treba da nastave s procesuiranjem svih optuženih za ratne zločine".
Dačić je rekao i da će u nastavku dijaloga Beograda i Prištine 9. februara u Briselu najverovatnije biti reči o implementaciji ranije potpisanih sporazuma i njima definisanim pitanjima.
"Srbija želi da što pre bude implementiran Briselski sporazum i da se što pre konstituiše Zajednica srpskih opština, neophodna za funkcionisanje života ljudi na severu Kosova", rekao je Dačić.
Na pitanje novinara da li će 9. februara biti reči i o pitanju imovine, Dačić je kazao da do sada to pitanje nije bilo predmet razgovora i istakao da ta tema mora da bude definisana u budućim rundama dijaloga.
"Imovina nije bila do sada predmet razgovora, i kada smo imali nekasporna pitanja, kao što je energetika, tada smo govorili da će se o tome raspravljati 2014, ali ta godina je bila praktično bez razgovora na visokom nivou zbog krize sa formiranjem Vlade u Prištini", rekao je Dačić.
On je ukazao da će predstojeći sastanak u Briselu biti "prvi sastanak posle dugog niza meseci, prvi sastanak dva nova premijera (Srbije i Kosova) i prvi sastanak koji će voditi nova visoka predstavnica EU Federika Mogerini", i da ne veruje da će na njemu biti reči o imovini.
"Ta tema mora da se definiše. Neko ko je, na primer, priznao Kosovo smatra da je sva imovina tamo vlasništvo Kosova. Ali tu postoje ineke obaveze. Zašto je Srbija otplatila pola milijarde evra kreditaza Kosovo u proteklih 10-15 godina. Što nisu oni plaćali kredite?!... Ako se ide logikom da je sve na Kosovu kosovsko, onda je i dug kosovski", istakao je Dačić.
On je dodao da "nije to tako jednostavno i da se to što oni predlažu nigde u svetu ne dešava, osim kad dođe neka revolucija, pa dođe do nacionalizacije fabrika i preduzeća".
"Pitanje vlasništva je najvažnije u zapadnom političkom sistemu. Mi ovde imamo državno, privatno i crkveno vlasništvo", rekao je Dačić i dodao da oko svega toga treba da se vodi dijalog, i to ne samo politički, već prevashodno ekonomski.
