Novi tarifni sistem javnog gradskog prevoza u Beogradu je najavljivan mesecima ali kod nekih korisnika još ima nedoumica oko kartica i cena pa vam MONDO donosi malo uputstvo kako da najjeftinije koristite Bus Plus.
Novi režim naplate prevoza ima značajnih novina i, iako su one najbitnije najavljivane mesecima, još izaziva nedoumice kod dela korisnika Bus Plus sistema. U najkraćem, sada praktično postoje samo četiri vrste kartica – mesečna, nepersonalizovana (koju bismo s pravom mogli nazvati i univerzalna), dnevna (ili turistička) i jednokratna karta koja se kupuje u vozilu. Koju ćete koristiti zavisi pre svega od vaših potreba, tj. od toga koliko često i dugo koristite gradski prevoz. Evo nekoliko saveta kako je i za šta najbolje koristiti koju vrstu kartica. REDOVNO SE VOZIM NA POSAO, FAKULTET... U varijanti svakodnevne upotrebe prevoza do i sa posla, fakulteta, srednje škole... svakako je najbolja varijanta imati personalizovanu karticu. Nedoumice se, izgleda, više ispoljavaju na internet sajtovima i društvenim mrežama, jer prema jutrošnjem iskustvu kontrolora sa kojima je razgovarao novinar MONDA, građani uglavnom gunđaju samo na novu, višu, cenu prevoza. "Od onih koji nešto pitaju, većina se buni što mora da plati 89 dinara a vozi se 'samo dve,tri stanice'. Tek poneko pita kakav je to rok od 90 minuta, a ostale varijante ih ne interesuju", rekla nam je jedna od ekipa kontrolora. To neinteresovanje za novi sistem pokazalo se i na poslednjem protestu "protiv Bus Plusa" ispred Skupštine Beograda, na kom se okupilo oko dve stotine ljudi. Za sva obaveštanjena zadužen je Korisnički centar (011/715-51-55), ako se pre toga neobavestite sami kod svog prodavca novina ili na sajtu Busplus.rs. Tu se u novom sistemu gotovo ništa nije promenilo, ni što se tiče cena, ni što se tiče režima upotrebe. Zaposleni i dalje plaćaju mesečnu pretplatnu kartu od 3.275 dinara (ITS1, zona 1), i tu nema poskupljenja. Kartica se validira ("otkuca") na aparatu u vozilu jednom, prvi put u mesecu za koji je kupljena. Ova pretplatna karta, kao i svaka pretplata, donosi značajnu uštedu, jer bi se korišćenjem nepersonalizovane kartice za odlazak na posao i povratak sa njega u 22 radna dana potrošio najmanje 641 dinar više. Ukoliko se vozite i vikendom, ušteda je 2.065 dinara. Kod studenata i srednjoškolaca ušteda je još drastičnija. Mesečna pretplata je 1.120 dinara a sa nepersonalizovanom karticom bi se potrošilo čak 2.796 više, i to samo za korišćenje radnim danima. Uz vikende, u džepu ostaje 4.220 dinara. Ukoliko se kupe godišnje karte, a to je jedna od novina u aktuelnom sistemu, dodatno se može uštedeti pretplata za čitav jedan mesec. O tome da li je mesečna karta preskupa, da li je treba "meriti" u odnosu na (srpski) standard ili (svetske) cene autobusa, goriva i delova, i na kraju da li je "lako onima" u Amsterdamu ili Minhenu markicu platiti devedesetak evra, sasvim je druga priča. NE VOZIM SE SVAKI DAN, ALI... Kao što smo videli, za svakodnevne korisnike gradskog prevoza ušteda je zagarantovana. Kod onih koji se ne voze svaki dan, računica je drugačija za svakog ponaosob ali evo nekih opštih saveta. Bus Plus kartice nemaju svoje posebne nazive ali nepersonalizovana kartica bi se lako mogla zvati i univerzalna karta. To je jedina kartica u sistemu koja ima višestruku namenu. Pored pojedinačnih (90-minutnih) vožnji kreditom sa ove kartice (sama košta 250 dinara i važi četiri godine) možete platiti i kartu za više ljudi, kao i kupiti "vremenske" karte – jednodnevnu, trodnevnu ili petodnevnu. U obe varijante potrebno je prvo odabrati opciju na validatoru (dugme "sat" ili dugme "ljudi") pa potom validirati kartu (čime će biti naplaćena iz kredita). Ukoliko se u mesec dana, a tu ovog puta brojimo i radne i neradne dane, vozite manje od 37 puta, kalkulacija kaže da vam ne treba mesečna pretplatna karta. U tom slučaju kupite nepersonalizovnu karticu i dopunjujte je prema potrebi. Sama "plastika", ukoliko nemate staru karticu (važi naredne četiri godine), košta 250 dinara a zatim se na njoj dopunjuje kredit prema želji. Ova kartica se validira (otkuca) svaki put po ulasku u vozilo i tom prilikom se uplaćeni kredit na kartici umanjuje za kartu od 89 dinara a koja važi 90 minuta. Nova cena je za građane prvi od dva najspornija momenta priče o novom tarifnom sistemu. Naime, ovde jeste došlo do poskupljenja karte i to za više od 22 odsto (prethodna cena je bila 73 dinara). Međutim, drugi momenat koji buni korisnike – novina da karta važi 90 minuta – zapravo donosi uštedu i smanjuje ovo ogromno poskupljenje za veliki broj korisnika. Evo kako. U ranijem sistemu svakoga ko je presedao, odnosno menjao vozila, "vožnja" u jednom smeru koštala je, zapravo, najmanje 142 dinara. Ukoliko je takvih "vožnji" bilo, recimo, deset u jednom pravcu, potrošio bi 1.420 dinara (zbog čega se ovde ne isplati kupovina mesečne pretplatne karte). Sada je taj trošak manji, upravo zbog vremenskog važenja karte od 90 minuta. Kako sada svaka karta od 89 dinara vredi sat i po, ušteda na deset vožnji je 530 dinara. Tako gledano, cena je zapravo pala. Ušteda može biti još i veća, ukoliko se iskoristi bonus koji daje BusPlus. Naime, na svakih uplaćenih 900 dinara kredita na nepersonalizovanu kartu, dobija se 100 dinara bonusa, praktično jedna vožnja više.
I rešenje poslednje nedoumice, one "vremenske". Ova karta formalno važi 90 minuta, ali to ne znači da u praksi morate da sa sobom nosite štopericu, što je jedna od malicioznih primedbi iz internet komentara. "Vreme počinje da teče kada se karta validira ali", otkriva za MONDO malu tajnuljubazna kontrolorka, "i vi možete da menjate koliko god hoćete vozila u roku od tih 90 minuta. Samo je važno da pri svakom prelasku validirate kartu i da poslednju vožnju u nizu započnete pre nego što istekne to vreme. Onda imate validnu kartu i s njom završavate vožnju do kraja". ZA TURISTE - DNEVNE KARTE Novim tarifnim sistemom dosadašnjim papirnim kartama je promenjena namena. One se više ne dopunjuju proizvoljnim kreditom za pojedinačne vožnje. Sada su to praktično "turističke" karte za neograničen broj vožnji u jednom, tri ili pet dana.
Ova kartica namenjena je onima koji gradski prevoz inače ne koriste, već im je iz nekog razloga zatrebao "na dan,dva". Otuda bi je mogli nazvati turističkom. Na trafici se kupi papirna Bus Plus kartica (40 dinara) i ona dopuni kreditom od 280 dinara("jednodnevna"), 720 dinara ("trodnevna") ili 1.100 dinara ("petodnevna"). Napominjemo, kako je ovo više karta za "putnike namernike", potrebno je znati za koliko nam tačno vremena ona treba. Karta je jednokratna i ne može se dodatno dopunjavati.
Ova, kao ni ostale karte, ne važi u noćnom prevozu (00-04 sata). Ako je karta kupljena u podne, važi do podneva sledećeg dana (noćni period se ne "odbija"). KARTU PLAĆAM KAD MORAM Tarifni sistem je promenjen iz dva razloga - jedan je potreba za stabilnim prihodima GSP Beograd (pritiskom na veće korišćenje mesečnih pretplatnih karata), a drugi - smanjenje švercovanja u prevozu (udarom na one koji se voze a povremeno plaćaju ili uopšten ne plaćaju na kračim relacijama). Novim tarifnim sistemom penzioneri su podeljeni u dve kategorije. Oni koji su stariji od 65 godina plaćaju godišnju kartu 407 dinara, dok one ispod te granice povlaštena mesečna karta košta 1.120 dinara. Istu cenu ima i mesečna karta za povlašćenu kategoriju nezaposlenih, kao i ostale povlašćene kategorije (ratni invalidi, invalidi rada, socijjalni slučajevi i dr.). To je, više ili manje uvijeno, u nekoliko navrata saopšteno i iz gradskih vlasti, jer se za GSP iz Bus Plusa prikupi 760 miliona dinara mesečno od potrebnih 900 miliona dinara, i zbog čega je moguć kolaps celog sistema prevoza. Kao što smo videli iz računica, prednost pretplatnih mesečnih karata je očigledna a što se tiče smanjenja švercovanja, sistem deluje u dva pravca. Pojačana kontrola i sistemsko "meko" ubeđivanje korisnika da prevoz mora da se plati i kada se neko "vozi samo dve stanice" i da je poželjnije da svi imaju mesečne pretplatne karte. I zaista, ljudi koji su u trolejbus ušli na Slaviji i voze se do Terazija ili u autobus kod hotela Jugoslavija pa idu do Zelenog venca, sada plaćaju procentualno značajno višu cenu za te "dve stanice". Međutim, pitanje je koliko se i oni mesečno zaista voze samo te dve stanice. Još je veće pitanje koliko ljudi zaista i plaća kartu kada se voze "dve stanice". Prema podacima iz Gradskog sekretarijata za saobraćaj, od 800.000 građana koji koriste prevoz, tek svaki četvrti redovno plaća vožnju. Baš zbog ostalih troje koji se voze o tuđem trošku (jer ne postoji besplatna vožnja) uvedena je rigoroznija kontrola a biće i pojačana sa još 800 komunalnih policajaca. Oni bi trebalo da spreče dosadašnju masovnu praksu da "šverceri" karte imaju papirne karte sa kreditom od jedne ili dve vožnje koje validiraju tek po ulasku kontrole u vozilo. I u tom pogledu ima novina, jer je odnedavno uvedena blokada validatora. Kada kontrolori iza putnika uđu u vozilo, blokiraju aparate i validacija karata više nije moguća. Onima koji nemaju validiranu kartu sledi plaćanje "doplatne dnevne karte", ili kazne od 6.000 dinara. Ili hapšenje ako putnik koji se vozi o tuđem trošku odbije da kontroloru pokaže ličnu kartu. Oni koji se zaista gotovo nikada ne voze gradskim prevozom, tu je kao poslednja mogućnost, kupovina karte kod vozača. Vena jedne neprekidne vožnje je 150 dinara, koliko košta i prevoz u noćnom režimu. One koji se groze "beogradskih autobusa", u sistemu javnog prevoza prestonice postoji i linijski prevoz (minibusevi, cena vožnje 150 dinara), kao i taksi službe.
