Nemačke komune i opštine, povodom lavine ilegalnih kosovskih azilanata, zahtevaju da se Kosovo proglasi zemljom sigurnog porekla, a slične inicijative stižu i iz Bavarske i drugih nemačkih pokrajina
Nemačke pokrajine su finansijski pogođene talasom izbeglica i zato predlažu i traže nova rešenja.
''Vlada u Berlinu bi trebalo da proveri da li se Kosovo može proglasiti zemljom sigurnog porekla'', rekao je predsedavajući saveta nemačkih gradova i opština Gerd Landzberg za ''Pasauer noje prese''.
''To bi sigurno zaustavilo talas, jer bi ti ljudi onda morali da računaju sa brzim proterivanjem nazad, u zemlju porekla'',rekao je Landzberg.
"Naše zakonodavstvo o azilantima povezano je sa političkim progonima i nije istrtument da bi se pomagalo ekonomskim izbeglicama'', rekao je Landzberg, naglasivši da pretežni deo tih azilanata dolazi u Nemačku iz finansijskih razloga.
On je naveo da bi Nemačka trebalo da svoje napore koncentriše na to da se ljudima u domicilnim državama pomogne , tako da ''bi oni tamo mogli da sebi izgrade jednu perspektivu''.
U protekla 24 časa Mađarska policija uhvatila je u ilegalnom prelasku granice 864 lica, protiv četiri osobe je pokrenut i postupak zbog krijumčarenja ljudi, a protiv jedne zbog falsifikovanja dokumenata. Na teritoriji pogranične Županije Čongrad u nelegalnom prelasku granice uhvaćeno je 668 osoba, od kojih je 630 sa Kosova i Metohije, 18 iz Avganistana, 10 iz Sirije, četiri iz Malija, tri iz Bangladeša, dve iz Pakistana i jedna iz Iraka.
Nemačka se ovih dana suočava sa lavinom ilegalnih azilanata sa Kosova i finansijskim opeterćenjima za njihovo smeštaj.
Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je pre par dana objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3. 630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta-sa Kosova je, naime, u decembru lane stiglo 1. 956 zahteva za azil, a u novembru lane 1. 622 zahteva.
Kada je reč o građanima Srbije, oni su u januaru ove godine ukupno podneli 3. 328 zahteva, a u decembru lane ukupno 3. 369, pokazuje statistika, prema kojoj su u januaru ove godine po ukupnom broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj na prvom mestu građani Sirije, na drugom je Kosovo i na trećem Srbija.
Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na ''lavinu azilanata sa Kosova'', pise 'Bild am Zontag''(BamS), navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.
Koliko je dramatična situacija u najsiromašnijoj zemlji Evrope, pokazuje i poziv u pomoć nemačke ambasade u Prištini od 3. februara, upućen Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, gde se kažze da iseljavanje Kosovara dramatično raste, pise ''BamS''.
''Bild am Zontag'' piše da hiljade ljudi napušta Kosovo i da najveći broj njih ide ilegalno u pravcu Nemačke, gde ih, prema mišljenju nemačkih diplomata, ''mami'' dugi administrativni postupak do proterivanja nazad na Kosovo.
Ako bi se Kosovo proglasilo sigurnom zemljom, kao što su Srbija, Makedonija i Bosna, onda bi to značilo da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.
