Svih 20 učenika osnovne škole u Šajkašu, kojima je pre dva dana pozlilo, otpušteni sa bolničkog lečenja. Prvi rezultati analiza pokazuju da nije reč o trovanju, a danas se očekuju toksikološki nalazi
Prema navodima beogradske štampe, svi simptomi trovanja kod dece prošli su u bolnici u roku od sat vremena, i nije bilo potrebe za bilo kakvim lečenjem.
Pošto su prenoćili u bolničkim sobama, svih dvadesetoro đaka OŠ "Isidora Sekulić" iz Šajkaša, koji su zadržani u bolnici zbog iznenadne nesvestice, mučnine i zamućenog vida na času fizičkog vaspitanja, otpušteni su kućama.
Medicina je uradila svoj deo posla i čekaju toksikološki nalazi. Oni bi trebalo da razreše misteriju nesvakidašnjeg događaja, nezabeleženog u višedecenijskoj praksi Dečje bolnice.
Petar Viđikant, načelnik školske uprave za Južnobački i Sremski okrug, za "Novosti" je izjavio da prvi, nekompletni nalazi Instituta za sudsku medicinu, gde se rade toksikološke analize, pokazuju da đaci nisu otrovani.
"Treba, međutim, sačekati kompletnu analizu da bi se mogao izvući pouzdan zaključak", kaže Viđikant.
Sva deca su otpuštena u dobrom opštem stanju, rekao je za "Novosti" prof. dr Slobodan Grebeldinger, direktor bolnice, i dodaje da su mališani primljeni s blagim respiratornim tegobama, otežanim disanjem, a troje se žalilo na zamućen vid.
Dr Grebeldinger kaže da su svi ti simptomi kod dece prošli vrlo brzo, svega sat pošto su primljeni u bolnicu, pa posebno lečenje i nije bilo potrebno.
Pitanje o uzroku, zaključuje sagovornik, ostaje otvoreno i biće to vrlo kompleksan posao za istražne organe. Ali, bez kompletnih rezultata toksikoloških analiza, koji obuhvataju uzorke krvi i urina dece, uzrok se ne može ni naslutiti.
U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da su u sali za fizičko, kao i u prostorijama za smeštaj sprava i rekvizita za vežbanje i u svlačionici, analizirani i uzorci vazduha i da nisu utvrđena odstupanja.
Stručnjaci Laboratorije za humanu ekologiju i ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd su ipak postavili aparate za 24-časovno praćenje kvaliteta vazduha.
Kontrolisana su i hemijska sredstava za održavanje higijene prostorija. Mogućnost trovanja gasom isključena je posle ispitivanja koje su obavili stručnjaci iz JP "Srbijagas". Škola se greje na gas, a kotlarnica je udaljena dvadesetak metara od zgrade.
Celu priču dodatnom nijansom misterije obojio je i podatak da niko od nastavnika, uključujući i nastavnika fizičkog Draška Macanovića, nisu imali ni najblaže simptome na koje se žale đaci.
Đaci su, navodi list, bili čitava 24 časa medijske zvezde Dečje bolnice. Rado su razgovarali sa sestrama, poverivši im i da je njihova škola baksuzna jer, eto, prošle godine u februaru je jak vetar oduvao deo krova.
"Baš nam je baksuzan februar, ko zna šta će biti naredne godine u ovo vreme?", razmišljali su glasno učenici. Glavna sestra Branislava Brestovački im je šaljivo predložila da uzmu raspust u februaru, a oni su to oduševljeno prihvatili.
"VAU, koliko novinara, opet ćemo biti na televiziji!", ushićeno je rekao trinaestogodišnji dečak ocu koji vidno neispavan i umoran čeka otpusnu listu u Dečjoj bolnici u Novom Sadu.
Utrokrevetnoj sobi, Todor Bagić bodrio je kćerku Tamaru i njene drugarice Slađanu Milaković i Teodoru Lovrić. Ne krijući zbunjenost zbog medijske pažnje u čijem epicentru se neočekivano našlo malo mesto Šajkaš, sa jedva 4.500 duša, Todor kaže da je njemu i supruzi laknulo kada im je Tamara javila da dođu po nju.
"Na času fizičkog smo dosta trčali, neki đaci su se žalili nastavniku Drašku da ne mogu više, ali on je rekao da izdržimo još nekoliko minuta jer će kraj časa", priseća se Tamara. "Kada sam došla u svlačionicu, osetila sam vrtoglavicu, vazduh je mirisao na pokvarena jaja. Samo sam se srušila".
Njena drugarica Slađana kaže da je slične simptome osetila i ona, ali ne i bilo kakav miris. Teodora, učenica šestog razreda, nije bila u fiskulturnoj sali. Ona je tek posle došla sa časa srpskog jezika, a napad mučnine pošto je ušla u salu za fizičko.
"Bila je gužva, deca su vikala, nastavnici su se ustrčali, po mene je došla nastavnica srpskog i odvela me u zbornicu",kaže Teodora. "Kada sam videla moje drugare u takvom stanju i meni je pozlilo".
