Jedan od najneobičnijih kultova vezan za pokojnike u istočnoj Srbiji je vazan za organizovanje pomena( daće, parastosa) za žive pokojnike, koje oni sami sebi, uz rođake i prijatelje, priređuju za života.
Nema težeg zadatka nego nekome sa strane nabrojati sve načine na koje se prijatelji i rodbina u Srbiji opraštaju od svojih voljenih.
Tako se u nekim krajevima obilato jede nad sveže zakopanom rakom, na drugim mestima se pokojnik sahranjuje sa ličnim stvarima a ima i onih koji lokalnoj televiziji plate za direktan prenos sahrane. Uovoj “izuzetno jakoj konkurenciji” reklo bi se da je istočna Srbija ipak bez premca.
Tradicija vlaškog stanovništva, kojeg u našoj zemlji ima više od 35.000, obiluje živopisnim običajima.
Mnogi rituali u istočnoj Srbiji vezani su za pokojnike, jer se kult mrtvih kod Vlaha neguje i prenosi sa generacije na generaciju. Jedan od najneobičnijih je organizovanje pomena za žive “pokojnike” koje oni samo sebi, uz rođake i prijatelje, ‘priređuju.
U skladu sa verovanjima i običajima predaka davanje pomena obavio je i bračni par Strailović, Milanka(60) i Čedomir(83) iz Viteževa kod Žabara. Oni su na seoskom groblju podigli sebi spomenik i zatim priredili sve parastose koje običaji nalažu: za sedam i 40 dana, pola godine, godinu.
Time su supružnici koji u Viteževu žive sami, oslobodili takvih obaveza svoju ćerku jedinicu Jasminu (38) koja sa porodicom živi u Velikoj Plani.
”Osim ćerke, zeta i unuka pomenama je prisustvovalo i dvadesetak gostiju, naših najbližih rođaka i prijatelja. Da bismo ih ugostili, ali i da bismo namenili sebi za onaj svet, spremili smo raznovrsno posluženje – od supe, preko rinflajša i sarme do prasećeg pečenja, torti, kolača i pića. Jedino šta naša ćerka treba da uradi je da nas sahrani, druge obaveze nema”, rekla je Milanka za “Novosti.”
Posluženje je servirano na podu dnevne sobe, gde su centralno mesto zauzimale dve kamare – jedna za Milanku, druga za Čedu.
”Kamara se pravi od babica – okruglih hlebova koji se slažu jedan na drugi, a povrh njih se poređa hrana”, objasnila je Milanka.
Hranu su u korpama donosili i gosti kako bi je namenili “pokojnicima.”
Osim hrane Milanka i Čedomir su kupili i nov krevet i odeću koju su maneili sebi za period posle smrti.
Da bi ispoštovali mnogobrojne običaje potrošili su više od 3.000 evra jer su ih samo pomeni koštali 2.000 evra, a izrada i postavljanje spomenika još 1.000 evra.
