Za tu rekordno nisku međugodišnju inflaciju u Srbiji, zaslužni su spoljni faktori poput snažnog pada cene nafte, ali i unutrašnji, kao što je slaba agregatna tražnja.
U januaru 2015. godine u Srbiji je na mesečnom nivou zabeležen je pad, tačnije negativan rast inflacije od 0,2 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Međugodišnja inflacija je u januaru 2015. iznosila 0,1 odsto, dok je prosečan godišnji rast potrošačkih cena lani bio 2,9 odsto. Za tu rekordno nisku međugodišnju inflaciju u Srbiji, zaslužni su spoljni faktori poput snažnog pada cene nafte, ali i unutrašnji, kao što je slaba agregatna tražnja, ocenjuju danas za Tanjug analitičari Rajfajzen banke. Posle decembarske deflacije od 0,4 odsto na mesečnom nivou, u januaru je zabeležena negativna stopa inflacije od 0,2 odsto, podstaknuta padom cena prevoza od 2,0 odsto, zdravstvenih usluga od 1,6 odsto i rekreativnih aktivnosti i kulturnih sadržaja od 2,1 odsto. Slaba agregatna tražnja, kako primećuju u Rajfajzenu, uticala je na pad cena alkoholnih pića i cigareta (5,0 odsto na godišnjem nivou), odeće i obuće (3,6 odsto) i prevoza (3,2 odsto). Na međugodišnjem nivou, januarski rast indeksa potrošačkih cena (CPI) od 0,1 odsto znatno je ispod donje granice ciljanog nivoa za ovu godinu od 4,0 odsto plus/minus 1,5 procentnih poena. Najveća stavka u potrošačkoj korpi, hrana i bezalkoholna pića, blago je porasla, 0,5 odsto na godišnjem nivou. "Uprkos činjenici da je inflacija na istorijskom minimumu, smatramo da ona će tokom godine ubrzati, budući da se očekuje rast regulisanih cena", navode u Rajfajzenu. Prema njihovom mišljenju, očekivanja Narodne banke Srbije da će inflacija dostići ciljani nivo (tek) sredinom 2015. i da će nastaviti da raste u drugoj polovini godine, ali i da će ostati u targetiranom rasponu, uticaće na to da NBS drži referentnu kamatnu stopu na nivou od 8,0 odsto sve do juna. Bez obzira na nisku inflaciju, dinarski prinosi nastaviće da rastu, u svetlu visokih fiskalnih rizika i još uvek neizvesnog potpisivanja sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, zaključuju analitičari Rajfajzen banke. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, u januaru ove godine je u odnosu na prethodni mesec, pad cena zabeležen u grupama rekreacija i kultura za 2,1 odsto, transport za dva odsto, zdravstvo za 1,6 odsto, odeća i obuća za 0,7 odsto i komunikacije za 0,3 odsto. Rast cena zabeležen je u grupama hrana i bezalkoholna pića za 0,6 odsto, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 0,5, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva za 0,4 i u grupama alkoholna pića i duvan, restorani i hoteli i obrazovanje za po 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navedeno je u saopštenju RZS.
