10 činjenica koje niste znali o Momu Kaporu

10. SA ČETIRI GODINE MAJKA MU JE SVOJIM TELOM SPASILA ŽIVOT

Prvi književni radovi mladog Kapora su televizijske kritike, koje su objavljivane dvaput mesečno u "Književnim novinama" od 1964-1969. godine. Međutim, Kapor nije imao televizor, jer je tih godina TV bio luksuz u mnogim kućama. Odlazio bi u "Plavi salon" tadašnjeg hotela Metropol, gde je bio jedan televizor i gde je moglo da se sedi uz čaj.

8. IZBAČEN JE IZ DVE ŠKOLE

Kada su ga izbacili iz Treće muške gimazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju - gde je sedeo u istoj klupi kao i Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu "Ispovesti" - bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.

7. KAO GIMNAZIJALAC JE POČEO DA SE BAVI NOVINARSTVOM

Novinarstvom je počeo da se bavi kao gimnazijalac u Sarajevu, u listu "Naši dani". Kasnije, krajem 60-tih počeo je da piše za najznačajnije beogradske listove i magazine. Biti novinar u to vreme i naplaćivati svoj radi, podrazumevalo je da pronaći stranicu na kojoj vam je bio odštampan tekst, sići na blagajnu i primiti novac na ruke, pošto vas blagajnica s crvenim dugim lakiranim noktima pronađe na spisku. To je bilo vreme pre nego što su "pronađeni" bankovni računi i porezi na prihode.

6. BIO JE MEĐU PRVIM TV ZVEZDAMA

Momo je bio voditelj na Drugom programu Radio-televizije Beograd i jedna od prvih televizijskih zvezda. Vodio je emisije "Studio 3" gde je prvi put uvedena forma intervjuisanja gostiju uživo u studiju. Takođe, bio je i radijski voditelj, jedan od urednika-voditelja čuvene emisija "Krug dvestadvojkom" radija Beograd 202.

GalerijaSećanje na legendu

5. PROPUSTIO JE PRILIKU ŽIVOTA U NjUJORKU

Na Momovoj izložbi školica u Njujorku, početkom 80-tih, došao je čuveni njujorški diler slika, koji je prvi kupio Vorholove "Campbell`s soups". Dopale su mu se Momove slike i hteo je da bude njegov diler i pitao ga da li osta je u Njujorku. Kada je Momo zatražio 15 minuta da razmisli, on mu je zapanjeno odgovorio: "Čoveče, imaš čitav ostatak života da razmišljaš!". Tako je počela i završila se Momova međunarodna slikarska karijera.

4. PRINCEZA JELISAVETA BILA MU JE INSPIRACIJA ZA ROMAN

Na partiju kod Nine Rozenvold na Petoj aveniji, na kome se okupljao njujorški džet set, Moma je upoznao princezu Jelisavetu, koja mu se predstavila kao Elizabeta Karađorđević - jugoslovenska princeza, kojoj je bilo zabranjeno da se vrati u svoju domovinu, kao i svim njenim rođacima Karađorđevićima. Bila je to 1976.godina. Posle tog poznanstva napisao je roman "Zoe".

3. RADIO JE INTERVJUE SA SVETSKIM FACAMA

Dok je boravio u Njujorku, napravio je i veliki intervju s Erikom Jong, koja je tih godina napisala i objavila planetarni književni bestseler "Strah od letenja". Takođe, uradio je intervjue s Pjerom Kardenom i velikim američkim piscima Bernardom Malamudom, dobitnikom Pulicerove nagrade i Sol Belouom, dobitnikom Nobelove nagrade za književnost.

2. BIO JE JEDAN OD SCENARISTA "VALTERA"

Malo je poznato da je Kapor napisao mnogo scenarija za kratke igrane filmove kao I brojne sinopsise za dokumentarne filmove. Jedan je od scenarista za film "Valter brani Sarajevo", koji je bio i ostao najgledaniji jugoslovenski film svih vremena. "Zelena čoja Montenegra”, jedan od najboljih srpskih romana druge polovine 20. veka, prvo je nastao kao scenario za film koji nikada nije realizovan, a tek kasnije je objavljen u formi romana.

1. NAJTIRAŽNIJI PISAC STARE JUGOSLAVIJE

Momo Kapor je jedan od retkih i slikara i pisaca u istoriji srpske umetnosti. Pored njega, ta dva talenta su negovali još Đura Jakšića i Mića Popović. Kapor je bio poznatiji kao pisac, i to kao najtiražniji pisac stare Jugoslavije, čiji su tiraži bili više od 100.000 primeraka. Kao slikar je najviše izlagao po svetu i svega nekoliko puta u domovini. Takođe, Kaporova knjiga "El Dorado" 2005. godine je prva knjiga u Srbiji, koja je štampana u tiražu od 30.000 primeraka.