Očaj na valjevskoj neurologiji (FOTO)

Nema čak ni prave intenzivne nege, šok sobe, već su to prostorije sa džinovskim, takođe zarđalim, bocama za kiseonik pored kojih su kreveti sklapani iz više delova kako bi imali obe stranice da se bolesnik sa teškim oštećenjima mozga ne bi sam povredio, pao sa kreveta i slično…

Sestre pacijente presvlače na dušecima u bolničkim krevetima, tu ih i kupaju, a lavabo nemaju u sobi, već na udaljenosti od oko 20 metara. Toliko im treba da bi oprali ruke posle intervencije… Ni putevi prljavog od čistog nisu razdvojeni. Jedan propali toalet sada im služi kao skladište za prljave stvari koje ručno neravnim pločnicima moraju da guraju na pranje izvan prostorija male oronule zgrade u kojoj je smešteno neurološko odeljenje Opšte bolnice Valjevo.

Zgrada je sagrađena 1967. godine i nikada nije renovirana, nameštaj od tada nije menjan, a zidovi neokrečeni.

INTENZIVNA NEGA

Ovaj deo odeljenja morao bi da bude opremljen savremenim aparatima što je sada nemoguće, jer imaju samo jednu utičnicu, a i kad bi se upalio neki jači potrošač ko zna šta bi se desilo sa dotrajalim instalacijama.

Nemaju centralni razvod kiseonika, a ogromne boce koje stoje pored kreveta sestre ručno premeštaju po potrebi, iako je jedna boca skoro teža od jedne sestre. Osim što rade u izuzetno lošim uslovima, sestre na neurologiji mora da budu i u dobroj fizičkoj kondiciji.

GalerijaRaspad u valjevskoj bolnici

Ovde nema lakših pacijenata. Trenutno na intenzivnoj nezi leže bolesnici koji su doživeli teške moždane udare i nisu u stanju da se brinu o sebi,a neki od njih neće dočekati ni sutra…

Ima starijih, ali i mlađih. Oni leže na krevetima koji su sklapani iz nekoliko delova, šipke sa drugih kreveta povezane zavojima služe kao dodatna stranica, jer ovi pacijenti nisu sposobni racionalno da razmišljaju i mogu lako da se povrede ako bi pali sa kreveta. Bolje nemaju.

I načelnica neurologije dr Vesna Milev koja nas je provela kroz odeljenje kaže da su uslovi u kojima borave pacijenti i rade zaposleni katastrofalni."Zgrada je sazidana 1967. godine. Pacijente koji su nepokretni praktično kupamo na krevetima, jer druge uslove nemamo", rekla je za MONDO načelnica neurologije.

Dr Milev je navela da im posao dodatna otežava i to što pacijente moraju da prevoze na krevetima i u kolicima u drugu zgradu na dijagnostiku koja je udaljena oko 150 metara. "To radimo i noću i danju, po kiši i snegu, u bilo kakvim vremenskim uslovima. Pacijente prekrijemo ćebadima i idemo čak do druge zgrade, a ponekad ih i uz stepenice sami nosimo...", kazala je Milev.

Na odeljenju neurologije ima 45 bolničkih kreveta, ali intenizivna nega je skoro uvek puna.

"Nama je sada više nego potrebna jedna normalna intenzivna nega, sa pultom, kiseonikom, strujom, mi sada ovde imamo samo jednu utičnicu u celoj prostoriji. I pod mora da se zameni,  jer ne možemo ni da ga očistimo koliko je uništen", žali se načelenica.

Još jedno ruglo na intenzivnoj, osim oronulih kreveta sastavljenih od raznih materijala i delova, jesu i šipke koje vise iznad pacijenata, a na koje se kači infuzija. Te šipke, kako kaže načelnica, mogle bi da ostanu, samo da se prefarbaju i dovedu u red. “One bi morale da ostanu zbog infuzije, a stalke ne bi mogli da stavimo jer bi se pacijenti možda povredili sa njima“, rekla je načelnica.

Čak nema ni dovoljno tih improvizovanovih kreveta, pa su jednu baku morali da stave uz zid da ne bi pala sa kreveta, zato što njen ležaj na intenzivnoj ima samo jednu stranicu...

KUPATILA STRAVE I UŽASA

Skoro da ne postoji wc u u upotrebljivom stanju koji bi mogli da koriste pacijenti.Rđa, fekalije i starost sve su "pojele". Čučavci stari desetinama godina izgledaju kao u nekom starom  poljskom wc-u, strašno ih je gledati. Da ne pričamo o tome da većina pacijenata koji su delimično pokretni, uz hodalice, kolica, štake ne mogu ni da uđu u nepristupačna oronula kupatila.

U nekim toaletima postoji i ozbiljna pretnja da će se zidovi urušiti i pasti od vlage i vode koja curi sa sprata iznad na kome je smešteno odeljenje pedijatrije, koje je takođe u lošem stanju.

“WC nam je rak rana, to je najgore, jedan wc u istom stanju služi za prljave stvari...  Ovo je 21. vek, a mi nemamo uslove za higijenske potrebe. Svesni smo da država kaže da para nema, ali ovo više ne može ovako i mi sami moramao da se pokrenemo“, rekla je Milev i istakla da je ovom odeljenju i više nego nepohodna pomoć, kako u finansijskim sredstvima, tako i u građevinskom materijalu, pre svega kada je reč o sanitarijama i elektroinstalacijama.

KO SU PACIJENTI

Kroz ambulantu neurologije godišnje prođe i do 15.000 pacijenata, a kako kažu, februar im je najkritičniji, jer se po pravilu uvek javlja veći broj pacijenata. Čak je, kako je rekla Milev, i mrtvačnica puna.

"Kod nas dolaze i pokretni i mladi ljudi, ali se oni kraće zadržavaju, dok je prosek ležanja najtežih pacijenata podignut. Dosta ljudi nam i umire. Imamo i jednog čoveka koji je 1973.  godine rođen, a već je doživeo težak moždani udar", kaže Milev i dodaje da njene sestre rade izuzetno fizički naporan posao, a moraju da se bore i sa psihički teškim pacijentima.

"Pacijenti ne samo da su teški fizički, već i psihički jer su to ljudi izmenjenog ponašanja. Dešavalo se i da naše sestre dobiju i neke fizičke udarce, ali to su ipak bolesni ljudi, jer njihov mozak je ostećen, pa nikome ne zameramo...", navela je načelnica i pohvalila rad svog osoblja, koga za sad, kako kaže, ima dovoljno.

Dodatno im posao otežava i pritisak rodbine pacijenata koja je ogorčena uslovima u kojima njihovi najlbiži borave. A muke predstavljaju i odvođenje pacijenata na dijagnostiku u drugu zgradu udaljenu oko 150 metara što jedna sestra uradi i po deset puta na dan.

Godišnje kroz neurologiju prođe oko 1.500 najtežih pacijenata, od kojih je najviše njih dolazi sa akutnim moždanim udarom koji dovodi do toga da pacijent ne može da se brine sam o sebi, njegov mozak više ne funkcioniše normalno.  Osim najtežih oblika moždanog udara tu su i pacijenti sa Alchajmerom, Parkinsonom, multipla sklerozom i drugim neurološkim oboljenjima, a većini je potrebna konstantna nega osoblja.

Tokom obilaska bolnice razgovarali smo i sa načelnikom tehničke službe Milenkom Vučetićem koji je istakao da elektroinstalacije treba što pre zameniti.

"Ova zgrada je završila svoj vek. U blizini se nalazi Krušik, bilo je bombardovanje, zemljotresi, sve je to popucalo. Mi bi bili prezadovoljni ako bi neko došao da nam pomogne i da nam da elektromaterijal.  Jer ovo ovde je istorija, ovde nijedan ozbiljniji aparat ne možemo da uključimo", kazao je Vučetić.

DECA SMEŠTENA ODMAH IZNAD NEUROLOGIJE

U dotrajaloj zgradi odmah iznad Odeljenja za neurologiju nalazi se pedijatrija valjevske bolnice. Ona je u nešto boljem stanju, jer je okrečena pre par godina, ali i tu su oronuli čučavci i rđave tuš kabine. Kreveti na kojima deca i njihove majke spavaju stari su i po 40 godina, nikada nisu menjani.

Prozori dotrajali i ispucali, kada duva vetar unutra fijuče, a roditelji često od kuće donose grejalice kako bi po hladnim danima zagrejali prostor u kome njihova deca moraju da borave. Sve je dotrajalo i staro, osim što su zidovi okrečeni.

U sobama nema kupatila, pa tako deca koja su u izolovanoj prostoriji zbog crevnih ili drugih zaraznih oboljenja, moraju da dele wc sa drugima.  Samo jedno od četiri kupatila koliko ih ukupno ima na odeljenju je sređeno, ali cevi su i dalje stare. U jednom toaletu nema ni lavaboa.

Na sredini odeljenja se nalazi mala kuhinjica i trpezarija koja je takođe dotrajala i oronula. U njoj šporet, frižider, par elemenata, stolice i drugi nameštaj iz 1960-ih godina.

Na odeljenju koje ima 19 postelja za decu i 10 za majke nije menjano skoro ništa od kad je zgrada sazidana. "Ovde je malo bolje stanje nego na neurologiji, ali kada je napolju minus ovo ne može da se zagreje i pacijenti donose svoje grejalice, kreveti su stari 60 godina, a dešava se i da ulete slepi miševi", rekao je za MONDO načelnik pedijatrije, dr pedijatar-kardiolog Selimir Spasić.

On kaže da je neophodno na tom odeljenju da se uradi i bolja sobna izolacija. “Imamo i decu sa crevnim infekcijama, koja nemaju odvojen wc u sobi, koriste zajedničko kupatilo sa svima, što ne bi trebalo, ali nemamo drugo. Ovde je trenutno i jedna beba koja ima varičelu“, kazao je Spasić.

Za razliku od neurologije ovo odeljenje ima sproveden gas. "Ali vodovodne instalacije su nikakve. Jedino što nam krov ne prokišnjava, zato što smo ga sanirali prošle godine, i to je za sada ok. Morali bi da imamo sobe sa kupatilima, ali finansije nemamo. Trebalo bi nam jedno potpuno novo odeljenje", dodao je načelnik pedijatrije.

ŠTA KAŽE DIREKTOR BOLNICE

Direktor Opšte bolnice Valjevo Dobrivoje Grujičić rekao je za MONDO da uprava, svesna finansijske situacije u državi, za rekonstruisanje neurologije, pedijatrije, ali i onkologije koja je u teškom stanju, novac mora da potraži kroz donacije i zamolio sve koji su u mogućnosti da pomognu.

"Nije bitno da li je to novac, ili građevinski i elektromaterijal, samo da rešimo bar neurologiju", rekao je Grujičić koji je podsetio da je zgrada u kojoj su smešteni pedijatrija i neurologija valjevske bolnice stara oko 50 godina.

Prema njegovim rečima, neurologija mora da se dovede u normalno stanje i da ti pacijenti i ljudi koji tamo rade i dolaze imaju normalne uslove. “U ranijem periodu nije bilo sredstava.   Mi da smo u stanju sami sve da rešimo, nismo. I u Ministarstvu zdravlja su ograničena sredstva. Oni su nam pomogli u nabavci i zameni dijagnostičkih aprata, ali ne mogu i u ovome“, naveo je Grujičić.

Nakon neurologije na kojoj je sve, kako kaže, neuslovno i za pacijente i za zaposlene, fokusiraće se na pedijatriju koja je u nešto boljem stanju. Međutim, i za njenu rekonstrukciju potrebno je prikupiti novac.

"Kupatila su nikakva, katastrofalna, ne znam ni sam kako bih to okvalifikovao... Neko će postaviti pitanje zašto to nije sređeno, ali imali smo druge prioritete, nismo imali novca, a bili smo svesni problema. Međutim, bitnija nam je bila angio-sala... prosto nije realno da sav novac povučemo iz Ministarstva. Nijednog momenta nije bio ugrožen rad ustanove, ali neke usluge jesu bile obustavljene na par meseci", kazao je Grujičić.

Prema njegovim rečima, valjevska bolnica bi trebalo da uradi i sistem sterilizacije, kao i da se sve prostorije okreče i u određenim delovima zamene elektroinstalacije, ali i odvoje putevi čistog od prljavog.

"I na onkologiji nema šta nije problem, krov je prokišnjavao to je oko 770 kvadratnih metara, elektroinstalacije, vodovodne cevi... deo kreveta je u lošem stanju, ali to ćemo zameniti jer smo dobili iz Švajcarske 74 kreveta, ali bez dušeka, pa ćemo pokušati da ih sašijemo", naveo je on.

EVO KAKO DA POMOGNETE VALJEVSKOJ BOLNICI

I mi sami smo se uverili da je valjevskoj bolnici pomoć i više nego potrebna kako bi se ta dva odeljenja dovela u neko normalno stanje, koje zadovoljava potrebe odraslih i dece u zdravstvenim ustanovama u 21. veku.Zato je svaka pomoć dobrodošla.

Ako ste u prilici i mogućnosti da pomognete ovoj zdravstvenoj ustanovi donacije možete uplatiti na žiro račun bolnice:  840-840667-30, Opšta bolnica Valjevo (Sinđelićeva 62, 14.000 Valjevo).

Takođe, ukoliko želite da  donirate građevinski ili neki drugi materijal možete da kontaktirate  bolnicu. Kontakt: Pomoćnik direktora za tehnička pitanja Marija Ivanović 064/8321090 ( građevinski materijal) i Dragan Budimirović 064/8321312 (elektromaterijal).

Vaše malo, pacijentima valjevske bolnice značiće mnogo!

__________________________________

Ako ste vi lično ili neko od ljudi koje poznajete videli slične situacije i želite da pomognete pišite nam!

Svoje predloge, fotografije, video ili audio zapise možete nam poslati putem WhatsAppa ili Vibera, na broj +381649570754.

Osim na ovaj način, vesti, fotografije ili video klipove možete da nam šaljete i na mejl redakcija2@wm.rsili naFacebookstranicu MONDO.