Holandska kompanija Esmark Jurop (Europe) i njen osnivač iz SAD Bušar Grupa, podnele su sudu u Pensilvaniji tužbu protiv slovačkog biznismena Petera Kamaraša zbog navodne prevare.
Kamaraš se tuži zbog kršenja ugovora, zloupotrebe poverljivih informacija i nefer konkurencije, navodi Esmark Jurop u saopštenju.
Esmark Jurop i Bušar Grupacija traže odštetu u iznosu od više od 100 miliona dolara, navedeno je u saopštenju koje je preneo Tanjug.
U tužbi Esmark navodi da se Kamaraš postavio kao investitor i agent na strani Esmarka Jurop, da bi došao do poverljivih informacija o Esmarkovoj strategiji za Železaru, a da je istovremeno potkopavao kompaniju Esmark.
Kamaraš je navodno korist ostvarivao tako što je znao da njegove kompanije snabdevaju Železaru gvozdenom rudom nižeg kvaliteta od standardnog, kao i drugim materijalima po višoj ceni od tržišne, a "takva praksa i varanje kada je reč o kvaliteteu i sadržaju materijala nije deo Esmarkovog plana za revitalizaciju Železare".
Zato je sabotirao Esmark, pošto bi u slučaju uspešne kupovine njegovi interesi bili ugroženi.
Posledica njegovih aktivnosti jeste prekid pregovora o privatizaciji Železare Smederevo, što bi Kamarašu omogućilo da privatizuje Železaru tako što će voditi novi upravljački tim, dodaje se u saopštenju.
Esmark Kamaraša tereti i za lobiranje kod članova Privatizacione komisije da glasaju protiv Esmarkove ponude.
RASKINUTO ORTAŠTVO?
Biznismen Peter Kamaraš je vlasnik kompanije Pikaro sa sedištem u Košicama. Njega je beogradska štampa u februaru prepznala kao jednog od potencijalnih šefova menadžmenta koji će na proleće ući u Železaru Smederevo.
Peterov sin, Juraj Kamaraš, takođe je biznismen i vlasnik je slovačke farmaceutske industrije Imuna, koja je svojevremeno bila zainteresovana za iznajmljivanje pogona zrenjaninske Jugoremedije.
Kamaraš, osim kompanije Pikaro u Slovačkoj ima još nekoliko firmi, i već je sarađivao sa Železarom u Smederevu.
Beogradska "Politika" je nezvanično saznala da su Esmark i Pikaro, odnosno njihovi vlasnici Džejms Bušar i Peter Kamaraš, imali zajedničku strategiju za preuzimanje 80 odsto kapitala srpske čeličane.
Po toj strategiji, Esmark bi proizvodio čelik i obezbeđivao tržište, a Slovaci bi bili zaduženi za sirovine.
Plan je bio do tančina razrađen, ali kako tvrdi neimenovani sagovornik tih novina, u jednom trenutku je došlo do razmimoilaženja. Upravo tada su i pregovori sa Vladom Srbije krenuli "nizbrdo", a glavna tačka spoticanja su bile sirovine.
Amerikanci su umesto 200 miliona dolara, koje su tražili od naše vlade u vidu garancija za kredit za nabavku sirovina, udvostručili sumu, a prema pisanju pojedinih listova, tražili su čak i 800 miliona dolara.
