"Kunem vam se svime na svetu, nisam imao predstavu da smo udarili čoveka. Tako mi Boga, nisam znao, rekao je Milićev", iznoseći svoju odbranu pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu.

On je naveo da je u trenutku kada se dogodila nesreća čuo udarac, ali da je mislio da je samo očešao automobil.

Branio se da ga je zaslepeo blic u retrovizoru jer se društvo na zadnjem sedištu automobila fotografisalo, te da nije mogao ni da pretpostavi da u srednjoj traci na mostu stoji neobeleženo vozilo u kvaru.

Takođe je tvrdio da nije bio pijan u trenutku nesreće i da se ne drogira, kao i da ne ume da objasni zašto je pobegao.

Na pitanje ko je vlasnik "kantrimena" kojim je udaren Luka Jovanović Milićev je odbio da odgovori.

Vozilo za koje se sumnja da je Milićev vozio u trenutku nesreće nije pronađeno, ali je policija utvrdila da je reč o ukradenom automobilu i da iza toga stoji dobro organizovana kriminalna grupa koja je automobile krala u inostranstvu, a potom ih dovozila u Srbiju.

Milićev se ranije izjasnio da nije kriv po navodima optužnice, a isto je učinio i njegov kum Bratislav Vesović i taksista Saša Janković. Oni će u nastavku suđenja će detaljno iznositi svoju odbranu.

Nesreća na Brankovom mostu dogodila se 25. jula, kada se Luka Jovanović vraćao iz grada sa prijateljima kući. Njima se na mostu pokvarila "lada" i kad su izašli da je preguraju u zaustavnu traku, na njih je naleteo "mini kantrimen".

Jovanović je preminuo dan kasnije u Urgentnom centru.

Milićev je posle 15 dana napustio Srbiju i preko Turske se našao u Kini, gde je uhapšen. Ubrzo je, 7. septembra deportovan iz Kine u Beograd.

U optužnom predlogu navedeno je da je Milićev vozio brzinom od 110 kilometara na sat kada je udario Luku Jovanovica 25. jula na beogradskom Brankovom mostu.

Nakon udesa, nijednog trenutka nije smanjio muziku na CD plejeru i nastavio je da vozi brzinom znatno većom od dozvoljene.

Optužnim predlogom Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudu da Milićeva osudi na 10 godina zatvora zbog krivičnog dela "teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja" i krivičnog dela "nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći".