Damir Prenković, otac devojčice otete u petak u Ulici braće Jerković, sumnja da su njegovu ćerku kidnaperi opili sedativima.
On je srećan što je na kraju sve dobro završilo, ali je užas kroz koji je njegova porodica prošla očigledan na njegovom licu, piše "Blic".
Evo kako je Damir opisao najteži dan u svom životu.
"Mirjana je Mašu držala za ruku, a onda si joj otmičari prišli s leđa. Ona ih nije ni primetila. Vraćala se iz prodavnice kao svakog dana", priča Damir za taj list.
"Komšija koji je celu otmicu gledao s prozora petog sprata rekao je da je prvo pomislio da ti ljudi planiraju da je opljačkaju jer su joj se neprirodno približavali, a onda ju je muškarac gurnuo i oteo našu ćerku. U tom momentu, ja sam bio na poslu na Novom Beogradu", rekao je Damir.
"Odsekao sam se od straha i ne znam za koliko sam bio kod kuće. Zvao sam ljude koji bi mogli da mi pomognu jer sam znao da je svaki momenat bitan", kaže Damir i dodaje:
"Lupao sam glavu pitanjem zašto to da se desi baš nama, ta li je sa mojom ćerkom. Kada sam stigao na ulici je bila moja supruga i ljudi iz kraja".
Na Maši su u momentu pronalaska bile stvari u koje su je u međuvremenu presvukli otmičari - bodi, pantalonice, bez čarapica.
Minuti koji su tada prolazili su za njih trajali kao dani, a policija im je postavila milion pitanja kako bi mogli da utvrde motiv, ali šta je bilo tim ljudima i zašto su baš njihovu ćerku oteli, to nikako nisu mogli da shvate.
"Srećom, Mirjana je primetila sivi automobil u kojem su stvari bile razbacane, pa je izgledalo kao da su oni tu spavali i te podatke je odmah dala policiji. Ja sam dao sliku na kojoj je u istoj jakni i čizmama koje je na sebi imala u momentu otmice", nastavlja svoju priču Damir i dodaje:
"Oko 13.30 sati svim policajcima su počeli da zvone telefoni, i znao sam da imaju neki trag. Pola sata kasnije, policija je već bila s njom. Jedan me je pozvao i dao telefon ćerki, i odmah smo krenuli za Šimanovce pod rotacijom, a niko još uvek nije bio siguran da je to ona. Na pola puta mi je stigla slika. Ljubio sam je i plakao".
Kako kaže, Damir se u tim momentima ponovo rodio. Svi su ga smirivali i govori da pred njom mora da bude priseban. Kada su stigli, izašao je iz automobila i prišao “BMW“-u. Ona je sedela u dečjem sedištu i pružila svoje ručice ka njemu.
"Uzeo sam je u naručje i više je nisam ispuštao. Primetio sam da ne reaguje uobičajeno, zbog čega i sumnja da su joj otmičari dali neki sedativ. Tepao sam joj, ali nije reagovala, nijednu reč nije izgovorila, kao da je bila dezorijentisana. Kada smo došli u beogradsku policiju, nije dala da je presvučemo. Vrištala je", kazao je Damir, pa nastavio:
"Došla je i Mirjana, koju su lekari Hitne pomoći zbog povrede ruke vodili u Urgentni centar. Ćerka nije reagovala ni kada je videla nju, pa sam je odveo na Institut za majku i dete. Tu su je pregledali i pedijatar, hirurg i ginekolog. Nema nikakvih povreda, nema ubode. Rađena je toksikologija, ali će rezultati biti sutra".
Posle pregleda, Damir se sa ćerkicom vratio u policiju gde je njegova supruga Mirjana ostala kako bi dala izjavu i identifikovala otmičare. Jedan od policajaca im je rekao da toliko zlo u nečijim očima, kao što je bilo u očima tog muškarca, nikada do sada nije video.
"Tu mlađu ženu Mirjana nije ni videla. Ostali smo u policiji do kasno. Supruga je čak policiji prevodila neke papire s Francuskog", kaže Damir
"Noć, po povratku kući, pespavali zajedno, svo troje u jednom krevetu. Došli su i Mirjanini roditelji iz Valjeva. Prvo smo se svo troje ljubili pola sata. Maša se već povratila u staru formu, ali probudio sam se oko dva po ponoći i nisam više mogao da spavam. Stalno sam razmišljao o tome šta je sve moglo da se desi. Mogli su da je bace, da naprave udes, ali neću više o tome. Ujutru smo se igrali i jurli po stanu", kaže Damir Prenković.
