Ovog trenutka nemamo dokaze da sa ovom Vladom Srbije možemo da sarađujemo u popravljanju stanja u Srbiji i zato nismo njen deo, iako je posle izbora bilo predloga za tako nešto, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik SDS Boris Tadić
On tvrdi da se nije pokajao što je napustio Demokratsku stranku (DS).
Ljudi mogu da se menjaju, to prihvatamo, ali ne možemo da sarađujemo ni sa kim ko je promovisao politiku korupcije u prošlosti, ko ne razume podelu sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, sa onima koji upotrebljavaju jezik mržnje i onima koji urušavaju elementarnu političku kulturu,objasnio je Tadić.
Zašto mi ne napadamo Vladu time što ne govorimo ministrima da su stoka ili đubre, kao što kažu Dragan Šutanovac ili Zoran Živković? Pa to je najbolja slika zašto ne želimo da budemo deo te opozicije, rekao je Tadić, ali vlastima, ne sa agresivnošću i zlom namerom, već sa najboljom nameromkažemo - loše radite na polju ekonomije, loše radite na politici zapošljavanja.
Tadić je naglasio da se nije pokajao što je napustio DS, jer ta stranka "istrajava" u koaliciji sa Živkovićem, za koga kaže da je "imao posebne odnose sa Miškovićem", ali je spreman za saradnju sa demokratama, ako pokažu nameru da se menjaju.
Boris Tadić negodovao je danas što je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović učestvovao u akciji spasavanja otete devojčice u Beogradu, pre dva dana, ocenivši da je to moglo da dovede u pitanje delotvornost čitavog događaja. "Nije normalno da u policijskim akcijama spasavanja života, učestvuju i hvale se time ministri policije", rekao je Tadić na izbornoj Skupštini stranke Zajedno za Srbiju u Sava centru. Kako je naveo, "ministar policije u normalnoj zemlji je taj koji organizuje ministarstvo a ne učestvuje u policijskim akcijama, jer dovodi u pitanje živote policajaca i deteta koje treba da bude spaseno".
Prema Tadićevoj oceni, dometi vlade u senci su limitirani i samo pojedini njeni članovi zaslužuju njegovo poverenje, poput Zorana Lutovca ili Dragoslava Šumarca, dok se ostali ne bi našli u vladi koju bi on birao.
Ono što je problem vlade u senci je što je ona izašla sa ljudima, ali ne i programom. To je prosto neshvatljivo, to je takva politička greška da prosto nema objašnjenja, smatra Tadić.
On je spreman da sarađuje sa svim političkim strankama iza kojih stoje ljudi koji imaju elementarano makar finansijsko poštenje i napominje da se mora otvoriti pitanje imovine i prihoda političara.
Evo ja izlazim sa svom svojom imovinom pred građane Srbije i svim svojim primanjima i baš bih voleo da vidim sa kim bi se u tom smislu mogao uporediti. Od Živkovića, čije su reči pune optužbi i dan danas, a ne vidi sebe, do Tomislava Nikolića, rekao je Tadić.
On smatra da Vlada Srbije veoma loše radi svoj posao kada je reč o merama štednje, jer se ne primenjuju i ofanzivne mere zapošljavanja i smanjuju izdaci za kapitalne investicije.
Vlada ima tri puta veće i brže zaduženje od Vlade Mirka Cvetkovića, a tri puta niži nivo stranih investicija. To je ambijent u kojem uopšte nije moguće razviti privredu, pri čemu nisu dovoljne samo strane investicije, jer su domaće investicije ključne za razvoj zemlje, predočio je Tadić, ali je pohvalio premijera Aleksandra Vučića za model dualnog obrazovanja.
Tadić navodi da bi bio licemer kada bi rekao da je odluka o privatizaciji Telekoma Srbija katastrofalna, jer se i sam za to zalagao, ali je ukazuje da neuspeh u privatizaciji Železare ima nepovoljne konsekvence na potencijalni uspeh privatizacije Telekoma Srbija.
Kada je reč o Železari Smederevo, Tadić smatra da kriterijum uspešnosti menadžmenta nije to da li će investirati 20 miliona evra ili obezbeđivati sirovinu, jer to može većina, već da li se može obezbediti minimum 150 miliona evra investicija za galvanizaciju proizvoda, što bi obezbedilo viši kvalitet proizvoda i bolje tršište.
Ukoliko Železara ostane na ovom tehnološkom nivou na kojem je danas, to neće biti moguće, ocenio je Tadić i napomenuo da bi trebalo razmotriti i mogućnost da se ona zatvori i tako ne proizvodi nove dugove, ako ne bude investicija za galvanizaciju čelika.
Osvrćući se na evropske integracije, Tadić je konstatovao da je Srbija na nekoj vrsti klackalice, jer se drži u iščekivanju da li će biti otvoreno neko pregovaračko poglavlje, ali smatra da za to nije sva odgovornost na Vladi Srbije, pošto u EU danas nije popularno govoriti o proširenju.
Bilo bi izuzetno važno da se što pre otvori makar jedno poglavlje, zbog toga što je članstvo u EU najvažniji strateški cilj, koji omogućava viši životni standard, više investicija i bolje okolnosti za život novih generacija, naglasio je Tadić.
Vlada Srbije je postigla maksimum kada je reč o Briselskom sporazumu, ocenio je Tadić, ukazujući da taj sporazum ne obezbeđuje za Srbe sve sto je narod na Kosovu i Metohiji zaslužio i što su legitimni interesi srpskog naroda.
Sada se postavlja pitanje zašto Vlada ne primenjuje Briselski sporazum, da li ga je usvajala samo da bi dobila određene politčke poene ili da bi sledila jedna praktična politika koja je potrebna da bi Srbija što pre počela pregovarački proces, upitao je Tadić.
Znam da je sada teško primeniti Briselski sporazum, zato što treba da otvorimo pitanja koja su nekad bila sakrivena od javnosti, ali to mora da se otvori. Evo dajem podršku primeni Briselskog sporazuma, uprkos tome što sam se zalagao za sasvim drugo rešenje, rekao je Tadić.
Tadić je rekao da je danas u Srbiji veoma teška pozicija medija i novinara, ali da se ne može sva odgovornost prebacivati na Vladu Srbije, jer treba reći da u medijima ima i autocenzure.
U okolnostima kada nema novca, nema novca ni za medije i vrlo je lako upravljati medijima u pogrešnom pravcu, objasnio je Tadić i napomenuo da je ključno pitanje da se sazna ko su sve vlasnici medija, kao i ko je sve bio vlasnik medija.
Tadić smatra i da ne bi bilo fer da "baca drvlje i kamenje" po sadašnjoj Vladi Srbije zbog odnosa prema nezavisnim institucijama, kao što je Zaštitnik građana, jer i u vreme kada je on bio predsednik Republike, predstavnici Vlade koju je tada formirala DS nisu razumeli koja je funkcija regulatornih tela.
Sećam se tada ministra Šutanovca koji je davao neku vrstu primedbi ombudsmanu Saši Jankoviću, zbog toga što sprovodi određene istražne radnje i postavlja pitanja u vezi sa njegovom dužnosti. Ništa se nije izmenilo, tačnije, još je gore, upozorio je Tadić.
On je, kao medijske spekulacije, označio priče da je kandidat za generalnog sekretara UN, objašnjavajući da bi, u tom slučaju, kao Vuk Jeremić, putovao po celom svetu tražeći podršku.
Ako Srbija nema svog kandidata za generalnog sekretara UN, onda treba da podrži nekog drugog. Da li je to Vesna Pusić, Danilo Tirk ili Miroslav Lajčak, Srbija bi trebalo da podrži nekog drugog kandidata da bi dobili nešto od toga, u krajnjem slučaju. Što reče Ivo Andrić - politika je fino knjigovodstvo, koje se nigde zvanično ne vodi, ali realno postoji, zaključio je Tadić.
O UBISTVU ĐINĐIĆA
Stranka koju sam vodio, Demokratska stranka (DS), i Vlada Srbije, formirana 2007.
godine, imali su mnogo manje prilike da otkriju političke inspiratore ubistva Zorana Ðinđića, nego Vlada koju je vodio Zoran Živković, izjavio je još Tadić.
Svi koji tvrde obratno, rekao je Tadić, "prave spomenik ludosti" i pokušavaju da zabašure svoju odgovornost što u vreme akcije "Sablja" istraga nije išla do kraja.
Do sada sam u javnosti ćutao u javnosti u vezi sa tim, zato što sam, u vreme svojih mandata, želeo da istrage za ubistvo i sudski proces dobiju na kraju svoje finalne forme, kao i da se obezbedi ambijent da istraga o političkim inspiratorima ubistva Ðinđića bude dovedena do kraja, objasnio je Tadić.
Ali, sada ću postaviti u javnosti pitanje onima koji stalno pokušavaju da prebace odgovornost na mene zašto nisu otkriveni i politički inspiratori za Ðinđićevo ubistvo - da li je istraga za bilo koje ubistvo ili za inspirisanje nekog ubistva efikasnija ukoliko se izvrši odmah nakon ubistva ili pet godina kasnije?
Prema oceni Tadića, Vlada koju je vodio Živković imala je ambijent vanrednog stanja i mogućnost da utvrđuje, ne samo ko su ubice, nego i da naloži upad i policijsku istragu
svih političkih stranaka koje su mogle biti povezane sa ubistvom Ðinđića.
Tadić smatra da se postavlja i pitanje da li su ubice Ðinđića bili članovi nekih stranaka, da li su šefovi nekih političkih stranaka bili u kontaktu sa ubicama Ðinđića. Ko je sve bio u kontaktu sa ubicama? To je pitanje koje mora da se otvori u javnosti.
