Premijer Aleksandar Vučić odlučno nastoji da se izbori s izazovom evropskih reformi i "uređivanjem" odnosa s Prištinom, kažu iz EU.
I šef diplomatije Ivica Dačić je umešnim predsedavanjem OEBS-u takođe pokazao da je Srbija zemlja na Zapadnom Balkanu s kojom treba računati, rekli su Beti visoki evropski diplomatski zvaničnici. Pohvale iz Brisela stižu uoči sutrašnjeg zasedanja šefova diplomatija u Briselu, na kojem će, međutim, posebna pažnja biti posvećena "povoljnom zaokretu" i dogovoru političkih snaga u Bosni i Hercegovini o reformama i uređenju državnog ustrojstva s ciljem evropske integracije. Takođe se očekuje, kako je rečeno, da visoka predstavnica EU Federika Mogerini predloži da se toj zemlji odobri stupanje sporazuma o pridruživanju i otvori perspektiva kandidature za članstvo u EU. To pokazuje da Zapadni Balkan, želeli su da podvuku izvori u EU, uprkos zamoru od proširivanja ostaje "u vidnom polju" onih koji odlučuju u Uniji, a to potvrđuju ocene Evropskog parlamenta i temeljita, upravo usvojena rezolucija EP o Srbiji, koja uravnoteženo ukazuje na uspehe i nedostatke u reformama koje Srbiju vode ka članstvu u Uniji. U internoj analizi EP se međutim podvlači da će "brzina sprovođenja reformi odrediti i brzinu pregovora o članstvu Srbije i EU, a odnosi s Kosovom su i dalje vrhunski prioritet za Srbiju". Visoke diplomate u Briselu dodaju da je dogovor Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda i za Evropsku komisiju povoljan činilac, što je, kako je ukazano, srpski ministar finansija Dušan Vujović potvrdio u četvrtak na skriningu u Briselu, naglasivši da će, uz strukturne reforme, Srbija smanjiti budžetski deficit i javni dug saglasno zahtevima EU. Evropska komisija očekuje pre svega da, uz reforme sektora vladavine prava i pravosuđa, ozbiljan zamah dobiju strukturne ekonomske reforme, naročito rešenja za nerentabilna javna preduzeća, i da se dosad preuzeta "pravna tekovina" EU, zakoni i propisi, u Srbiji sprovedu na delu i daju opipljive rezultate. Zamerke koje postoje oko posustajanja ili praznina u reformama vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije ili slobode medija su ozbiljne i od njih se neće odustati, kao ni od zahteva da srpske vlasti stvore bolje uslove za poslovanje firmi i privlačenje investicija. Jer, kako su podvukli u zapadnobalkanska i srpska pitanja dobro upućeni izvori u Briselu, ne sme se smetnuti s uma da je bitan uslov za ulazak nove članice u EU to da ona veoma popravi ekonomsko i socijalno stanje i postane "ekonomski zrela" i približi se prihvatljivoj ravni unutar zahtevnog tržišta i politika EU. Na opasku Bete da je i MMF u upravo objavljenoj analizi o Zapadnom Balkanu predočio da taj region već godinama ekonomski posustaje, a da su i ekonomisti MMF priznali da je u slučaju Grčke jedino "stezanje kaiša" ubilo ekonomski rast i zapošljavanje, sagovornici u EU uzvraćaju da će Evropska komisija i Unija svakako opipljivo pomoći svaku vladu u regionu koja krene ka uspostavljanju "zdrave privrede". Na primedbu da na Zapadnom Balkanu već dugo nema investicija EU i sa Zapada, da je pitanje energetske sigurnosti ogroman problem za ceo region, dok ulaganja dolaze jedino iz arapskih zemalja, Kine ili Rusije, odgovor je glasio da će investitori bez sumnje doći i iz EU ako se region više objedini kao tržište i garancijama za bezbedno poslovanje ubedi investitore. Zamoljeni da objasne kako se može tumačiti pritisak nekih članica EU na Srbiju da odmah prihvati sankcije protiv Rusije, pa i strategijsko viđenje da je to nužno da se spreči ruski upliv, pa i navodna želja za "interesnom sferom" na Balkanu, evropske diplomate uzvraćaju da to možda najbolje odražava stav u rezoluciji EP koji poziva Beograd da se usaglasi sa spoljnom politikom EU. One, takođe, napominju i da Srbija može odigrati povoljnu ulogu u poboljšanju odnosa EU i Rusije. Savršeno je jasno, podvlače izvori u EU, da će okončanjem pregovora o članstvu Srbija preuzeti i obavezu sprovođenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ali isto tako i da zasad Srbija veoma pažljivo mora da vodi računa o svojim ekonomskim važnim vezama s Rusijom, kao i raspoloženjem stanovništva. "Srbija se toplo nada, isto kao i mi a to pokazuje i umešno i uravnoteženo delovanje Srbije u OEBS-u, da će se ukrajinska kriza u dogledno vreme usmeriti ka stabilizaciji i okončanju oružanih sukoba, što će omogućiti bar delom povratak odnosa s Rusijom na ranije stanje - perspektivom da sankcije postepeno budu ukinute i taj problem nestane", rekli su zvaničnici u Briselu.
