U Beogradu je danas, osim zaposlenih u prosveti, protestovalo i nekoliko građana kojima su, kako kažu, socijalne službe uskratile pravo da viđaju decu, a da konačne presude nisu donete.
Ispred zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici 15-ak ljudi je, kako su nam rekli, želelo da ukaže na sramne odluke centara za socijalni rad jer se deci bez ikakvog osnova i razloga uskraćuje jedan od roditelja, a u većini slučajeva su to očevi.
”Da, mi očevi smo se okupili. Ima i baki ovde. Nema nas mnogo jer se mnogi plaše da izađu na ulicu i upere prstom u socijalne službe. Znate, sudski proseci i borba za starateljstvo još traju”, rekao nam je Srđan Balamažanu kome su, kako tvrdi, radnici Centra za socijalni rad u Beogradu bukvalno “oteli” dete.
”Oduzeli su mi dvomesečnu bebu jer je navodno zlostavljana i zanemarena, ali je odgovorno tvrdim da nije tako. U decembru 2013. godine službenici centra za socijalni rad u pratnji policije su ušli u stan i odveli nam dete. Ona je sada u hraniteljskoj porodici. Užasno nam je jer nismo mogli da je vidimo ni za njen prvi rođendan. Sve što imamo je jedna slika kada je imala godinu dana”, rekao nam je Balamažanu, otac male Ane i dodao da na sve načine pokušava da se izbori sa sistemom koji , tvrdi on, decu oduzima šablonski.
Ovaj čovek kaže da je centar za socijalni rad procenio da je beba bila ugrožena na osnovu prijave iz Doma zdravlja Stari grad, gde su je supruga i on vodili u tri navrata, nakon što je udarila glavom u kadu, opekla prste na uljani radijator i zadobila povredu desne noge.
“Moja supruga jeste bila u postporođajnoj depresiji, ali nikako nije tačno da smo zanemarivali dete, a kamoli zlostavljali. Pa, mi smo išli kod lekara da tražimo pomoć”, naglasio je Balmažani.
On kaže da pre svega, želi da mu se omogući da viđa svoje dete, ali i da se ubrza sudski proces. ”Veštaci su utvrdili da dete nije zlostavljano, ali sud stalno odlaže –predugo sve to traje”, očajan je ovaj otac koji je ističe, i posao u sudu izgubio jer je njegova fotografija i priča izašla u novinama.
Jedan od očeva kaže da je očajan što mu bivša supruga i centar za socijalni rad ne dozvoljavaju da viđa ćerku.
”Užasno mi je. Sa suprugom nisam već dve godine, a što je najtužnije dete ne mogu da vidim ni vikendom. Bio bih zadovoljan da budem “vikend tata” – bar tri sata da provedem sa detetom. Ni moja majka ne može da viđa unuku, jer je navodno uznemirava zato što uvek zaplače."
”To je već strašno. Cela moja familija ne može da viđa dete, a sve zbog toga što je supruga iznela gnusne optužbe na moj račun. Rekla je da sam zlostavljao dete – bolje da vam ne pričam šta je sve rekla.U centru za socijalni rad su joj poverovali na reč, bez ikakvih dokaza. Da su bar u sudskom izveštaju stavili i moju izjavu kako sam zgranut tim optužbama, ja danas ne bih bio ovde”, kaže ovaj otac.
I jedna baka je danas u svoje, ali i u ime svog sina, došla ispred vlade. Kaže ogorčena je što ne viđa unuku već dve godine i što je detetu uskraćen otac.
”Moja snaha je napričala svakave laži – da je moj sin narkoman i ovi u centru za socijalni rad su joj odmah poverovali. Ona je dete odvela u Smedervsku Palanku, a vrlo brzo se preselila u Šabac. Moj sin je odlazio tamo jer je dete mogao da viđa samo u centru za socijalni rad svake dve nedelje i to samo jedan sat. Pošto je odlučeno da dete viđa samo ponedeljkom on se ponovo našao u problem jer mu poslodavac ne da slobodan dan. I sada, nikako ne viđa dete. A sudski process traje li traje. Pa, dokle bre, više tako?, pita se Biljana Kolar.
Okupljeni ističu da traže da se odnos centara za socijalni rad prema očevima promeni, da se ne uzimaju olako optužbe iznete na njihov račun, ali, najbitnije je, kažu, da mogu da viđaju svoju decu.
Predstavnici ove grupe građana koju su se okupili putem društvene mreže, su svoje zahteve u 16 tačaka predali Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja.
(J.S.)
