Odluka o rehabilitaciji Draže 14. maja

Vojislav Šešelj  je rekao novinarima ispred suda da je došao podrži da "slavni srpski komandant i zvanično dobije mesto u istoriji kakvo zaslužuje".

Na pitanje da li će reagovati na izjave iz državnih vrhova Hrvatske i Srbije, on je rekao da je pre toga već reagovao - paljenjem hrvatske zastave.

Hoćete li i danas da jednu spalim, vidite koliko je policije, došlo, moram da bežim, rekao je, uz smeh, Šešelj.

Na pitanje ima li neku političku poruku, on je rekao da je došao da podrži rehabilitaciju Mihailovića.

Šešelj je saopštio i da mu ništa novo nije stiglo iz Haškog tribunala.

Lider radikala se u sudnici u društvu funkcionera SRS Vjerice Radete i Nemanje Šarovića, pre početka ročišta šalio sa savetnikom predsednika Srbije Oliverom Antićem, koji zastupa podnosioca zahteva za rehabilitaciju Mihailovića.

Šešelj je pominjao predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegovu suprugu Dragicu, kao i “buduću ambasadorsku funkciju Antića”.

Na ročištu je preslušan audio snimak suđenja Dragoljubu Mihailoviću iz 1946. godine.

Transpkript sa suđenja Draži je već ranije uvršten u spise.

Sudija Aleksandar Trešnjev najavio je da će Viši sud 14. maja objaviti odluku o rehabilitaciji Mihailovića, a sledeće ročište biće 28. aprila, dok su završne reči zakazane za 12. maj.

"Prisustvovali smo ročištu koje predstavlja farsu. Sudsko veće je preslušavalo trake sa procesa Mihailoviću iz kojih nije izveden nikakav dokaz. To su radili samo da bi potrošili još jedan radni dan", rekao je Šešelj novinarima posle ročišta. 

Lider radikala je istakao da u datumima završnih reči i objavljivanja odluke ima izvesne simbolike, jer je Draža Mihailović "treći srpski ustanak" podigao 13. maja na Ravnoj gori. 

"Ali, sudeći po ponašanju sudskog veća, pogorovo činjenici da su bez ikakvog pravnog osnova omogućili da tužilac učestvuje u procesu, pitanje je kako će se sve okončati. I ako ga usporavaju, proces rehabilitacije generala Draže Mihailovića se ne može sprečiti", rekao je Šešelj.

Postupku za rehabilitaciju prisustvovao je i princ Aleksandar Karađorđević.

"Nacionalno pomirenje može da počiva samo na istini, ispravljanju nepravdi i praštanju. Nadam se da će proces sudske rehabilitacije Mihailovića uskoro biti okončan. Molimo se za sve koji su izgubili živote na svim stranama", naveo je Karađorđević u pisanoj izjavi povodom današnjeg ročišta.

Kako je javio reporter Monda, do suda je moglo da se priđe samo sa strane glavnog ulaza jer je policija blokirala sve ostale prilaze Palati pravde.

Na licu mesta bilo je i nekoliko desetina policajaca u punoj opremi. Reporter Monda javio je da je ispred Palate pravde bilo više policije nego okupljenih levičara i desničara.

Dok je u velikoj sudnici trajalo ročište po zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, oni su se međusobno "pozdravljali i čašćavali" pogrdnim uzvicima.

Krajem februara  proces je krenuo formalno ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća, ali je odlučeno da se ne saslušavaju ponovo svi svedoci, već da se sud upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze.

Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da će 14. maja Viši sud objaviti odluku o rehabilitaciji.

Prema dosadašnjoj praksi, sud neće svoju odluku o predlogu za rehabilitaciju objaviti na ročištu već će po okončanju rasprave, pisanim putem u zakonskom roku.

Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.

Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.

On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu.

Mihailović inače nema grobno mesto. U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.

 (M.Đ.)