Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas u Jerevanu, na početku obeležavanja 100. godišnjice masakra nad Jermenima, da ta tragedija opominje sve i da Srbija zbog svojih žrtava može odlično da razume jermensko stradanje.
"Došao sam u Jerevan da se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije poklonim žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20. veku. Ako iko može da razume I oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija", rekao je
Nikolić.
Dodao je da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tim ratom.
"Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujuću brojku od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg ukupnog broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435
poginulih i preminulih, a među civilima 845.000. Posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti su u 1815 grobnica, u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo", rekao je Nikolić.
Nikolić je dodao da su jermenske žrtve "trajna opomena za žive" I da ih niko ne sme zaboraviti posebno danas "kada prema rečima pape Franje, teče 'Treći svetski rat na parče' i kada ponovo stotine I hiljade ljudi gube živote, dostojanstvo i imovinu".
Prema njegovim rečima, nespremnost i zaziranje od poštenog I celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito prozvodi nove tragedije u budućnosti.
Prema njegovim rečima, živimo u vremenu kada se uvrežilo pogubno uverenje da se izbegavanjem istinitog imenovanja pojava iz stvarnosti, neretko i njihovim tendencioznim preimenovanjem, može trajno uticati na tok istorije.
"Svesni ove neporecive istine i kobnih posledica koje ogrešenje o nju donosi celom ljudskom rodu, nismo danas smerno, ali i odlučno, došli ovde, da budemo za ili protiv nekoga u našim žalosnim ovozemaljskim podelama, već da izrazimo poštu žrtvama jednog srazmerno
malobrojnog, prijateljskog naroda kojima dugo nije bilo dato da se smire u opšteljudskom priznanju svoga stradanja", naveo je Nikolić.
Predsednik Srbije je kazao da predstavnici Srbije, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim terminom "genocid", I kada se osvedočenim žrtvama ponovljenih pogroma i genocida nameće uloga počinilaca, nisu mogli izostati sa ceremonije u Jerevanu i
izneveriti milione žrtava.
"Nismo smeli i nismo mogli izostati, kao što ne propuštamo i nećemo nikada dozvoliti da nas prizemne računice i nametnuta 'politička korektnost' navedu da propustimo svako dostojanstveno podsećanje na stradanja koja su ratovi i drugi sukobi nanosili ljudima širom sveta, da se poklonimo pred grobovima koji kriju nedosanjane snove starih I mladih, vojnika i civila, žena i dece, kojima su raspomamljene sile mržnje i zla surovo presekle životnu stazu", rekao je Nikolić.
Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što istoričari smatraju prvim genocidom 20. veka.
Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan, te da je pogibije bilo na obe strane.
Nikolić.
Dodao je da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tim ratom.
"Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujuću brojku od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg ukupnog broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435
poginulih i preminulih, a među civilima 845.000. Posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti su u 1815 grobnica, u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo", rekao je Nikolić.
Nikolić je dodao da su jermenske žrtve "trajna opomena za žive" I da ih niko ne sme zaboraviti posebno danas "kada prema rečima pape Franje, teče 'Treći svetski rat na parče' i kada ponovo stotine I hiljade ljudi gube živote, dostojanstvo i imovinu".
Prema njegovim rečima, nespremnost i zaziranje od poštenog I celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito prozvodi nove tragedije u budućnosti.
Prema njegovim rečima, živimo u vremenu kada se uvrežilo pogubno uverenje da se izbegavanjem istinitog imenovanja pojava iz stvarnosti, neretko i njihovim tendencioznim preimenovanjem, može trajno uticati na tok istorije.
"Svesni ove neporecive istine i kobnih posledica koje ogrešenje o nju donosi celom ljudskom rodu, nismo danas smerno, ali i odlučno, došli ovde, da budemo za ili protiv nekoga u našim žalosnim ovozemaljskim podelama, već da izrazimo poštu žrtvama jednog srazmerno
malobrojnog, prijateljskog naroda kojima dugo nije bilo dato da se smire u opšteljudskom priznanju svoga stradanja", naveo je Nikolić.
Predsednik Srbije je kazao da predstavnici Srbije, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim terminom "genocid", I kada se osvedočenim žrtvama ponovljenih pogroma i genocida nameće uloga počinilaca, nisu mogli izostati sa ceremonije u Jerevanu i
izneveriti milione žrtava.
"Nismo smeli i nismo mogli izostati, kao što ne propuštamo i nećemo nikada dozvoliti da nas prizemne računice i nametnuta 'politička korektnost' navedu da propustimo svako dostojanstveno podsećanje na stradanja koja su ratovi i drugi sukobi nanosili ljudima širom sveta, da se poklonimo pred grobovima koji kriju nedosanjane snove starih I mladih, vojnika i civila, žena i dece, kojima su raspomamljene sile mržnje i zla surovo presekle životnu stazu", rekao je Nikolić.
Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što istoričari smatraju prvim genocidom 20. veka.
Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan, te da je pogibije bilo na obe strane.
