Da li se konjičkom sportu u Srbiji bliži kraj, kakva je budućnost beogradskog hipodroma, i kako žive rasni konji trkači za MONDO pričaju ljudi koji su svoje živote posvetili konjima.
Kažu, problema ima na pretek...
Od toga da se "staze ne održavaju", preko nagomilanog konjskog izmeta i sena kojima su štale "opkoljene", pa do loših uslova u kojima životinje borave...
Konjare najviše brine sam opstanak najstarijeg srpskog sporta, jer kako kažu, kraj se polako nazire. Tome u prilog ide i činjenica da ove godine, u 101. sezoni, Beograd neće organizovati trke konja kasača...
"Ovde nam je sve problem. Najmanji problem je đubre, i ova gov** u kojima se davimo svaki dan. Grad bi ovim trebalo da se ponosi, a sada je došlo do pitanja opstanka konjičkog sporta u Srbiji", rekao nam je zabrinuti vlasnik nekoliko konja koji od svoje pete godine vreme provodi s ovim životinjama.
Štale u kojima konji borave napravljene su "ko zna kada", loše održavane, sa buđavim zidovima, trulim cevima, bez struje. U štalskom krugu širi se nesnosan smrad jer je kolona izmeta i đubreta duga oko 100 metara, a u nekim delovima viša i od dva metra. Vlasnici jedva mogu da priđu štalama i čude se kako njihovi konji do sada nisu "zakačili" neku bolest.
"Problem je što mi to sve plaćamo, a skoro ništa ne dobijamo. Plaćamo visoke račune da bi uopšte konje mogli da izvedemo na stazu da istrče par krugova. Niko nas ne pita ništa, i nemamo kome da kažemo da skloni ova gov** i đubre koji se gomilaju od septembra prošle godine, jer nam kažu da nemaju para, iako mi mesečno dajemo po 600 dinara samo za tu uslugu. Plaćamo i zakup boksa, korišćenje staze, dolaze nam veliki računi za vodu i druge komunalne troškove", rekao je čovek koji je skoro pola života posvetio konjima.
Sami moraju da kreče trule zidove, popravljaju cevi iz kojih curi voda, a nemaju ni struju... Takođe, sami plaćaju hranu i veterinare, sa konjima provode i po 12 sati dnevno, a nigde u blizini nemaju wc. Kako kažu, za iste te pare u Beču bi mogli da iznajme boks gde je sve "cakum-pakum".
Fotelja u Javnom preduzeću "Hipodrom Beograd" ostala je prazna posle tri neuspela konkursa. Za direktora prvi kandidat bio je predsednik Saveza za konjički sport Srbije Dejan Dragojević sa 38 bodova, drugi Branimir Jovanović sa 32, a Goran Lazarević bio treći sa 25 poena. Dosadašnji v. d. direktora Dejan Vujičić imao je 24 boda. Iako je trebalo da bude glasanje na sednici Skupštine grada Beograda sredinom aprila, izbor novog direktora je odložen. Očekuje se još jedan, četvrti konkurs. Mi smo kontaktirali Upravu “Hipodroma Beograda” kako bi dobili odgovore kada bi problem u štalskom delu mogao da bude rešen, ali niko od nadležnih nije danas bio tu, tako da odgovore očekujemo u narednim danima.
"Dobili bi i prostirku gratis, smeštaj za hranu, opremu, određen prostor gde mogu konja da pustim, šetalicu… a to kod nas ne postoji. Za te iste novce... to nije realno. Dobro je da su nam konji uopšte zdravi, jer uslovi u kojima borave su leglo zaraze", dodao je naš sagovornik.
Nije problem samo štalski deo, već i staza na kojoj je nikla trava... Da se konjičkom sportu bliži kraj, kako kažu konjari, u prilog ide i to što Beograd ove godine po prvi put neće praviti trke konja kasača.
"Ove godine nema trka, ovo što je bilo pre nedelju dana to su sami organizovali vlasnici galopskih grla, u organizaciji galopskog saveza, koji su prikupili pare, iz svog džepa, i sami sebi finansirali trke. I ti isti vlasnici koji su organizovali trke sutradan su isplatili nagrade pobednicima, a hipodrom je samo ustupio stazu", rekao je sagovornik.
Beograđanka sa kojom smo razgovarali u štalskom delu svaki dan po najmanje šest sati provodi sa konjima na hipodromu. "Obožavam ih i iz velike ljubavi prema njima dolazim svaki dan ovde. Obično provedem oko šest sati dnevno, istrčim konja, očistim štalu, poradim i nazad kući. Sve to radim za džabe, odnosno iz ljubavi prema tim životinjama", dodala je.
Tužno je što "kraljevski" srpski sport propada, jer kako kažu konjari, od njega bi moglo dosta da se zaradi, samo kada bi neko hteo da se posveti...
Razgovarali smo i sa jednim trenerom koji takođe tvrdi da “hipodrom više nikoga ne interesuje”.
“Oko 50 hektara sa štalskim krugom više nikog ne zanima. Đubre nam naplaćuju, a vidite i sami dokle je došlo. Ovde bi trebalo sve da se promeni. Propao je hipodrom. Trke su počele, ali to sam galopski savez finansira, a ne država”, kazao je trener.
Najbolji trkač u Srbiji za jednu sezonu može da pokrije izdržavanje i treninge, dok su ostali svi u minusu. Kako kaže trener, džokeji najbolje zarađuju, ali ima ih malo, jer više u Srbiji neće da treniraju zbog užasnih uslova. “Skoro svi su otišli preko, a u tom sportu smo baš dobri. Imamo ih dvadesetak u Srbiji. Našeg najboljeg džokeja niko ne spominje”, dodao je.
Konjički sport popularan je širom sveta, ali u Srbiji, kako se čini, više ne...
"U Engleskoj ide konjički sport, pa fudbal. Mi smo jedan seljački narod koji samo forsira fudbal, a nema ništa od toga. A naš džokej Đorđe Đole Perović je prošle godine bio vicešampion Italije u sezoni i dobio kartu za Japan na dva meseca... Za ta dva meseca džokeji zarade od pola miliona do dva, tri miliona evra. On je zaradio oko 400.000 evra za ta dva meseca. Dečko ne živi ovde, otišao je za Italiju, a njega više niko ni ne spominje", kazao je naš sagovornik.
Štalski krug ostaće blatnjav i zatrpan smećem, ko zna do kada... Kakva će biti sudbina hipodroma koji je najstariji sportski objekat u Beogradu, videćemo...
Konjari nisu samo vlasnici, već su i štalsko osoblje, vozači, treneri, jahači i ljudi koji su svoj život posvetili konjima. Nemaju godišnji odmor, nemaju slobodne dane, a imaju minimalna primanja... Za trke imaju gomile neisplaćenih zarada, a da li i kada će ih dobiti, ostaje nepoznato.
Rasnim grlima potrebni su svakodnevna nega i ljubav. Nekada je glamur “srpskog kraljevskog sporta” bio slika hipodroma, a sada je tu kolona izmeta duga više od stotinu metara...
U svakom slučaju, ovo je tužna slika za sve ljubitelja konja i konjičkog sporta.
