Teza da je nakon TV mreže Raša tudej moto društvo "Noćni vukovi“ trenutno druga po snazi ruska "meka moć“ potvrđena je publicitetom koji su članovi ovog uduženja dobili tokom svog nedavnog "proboja" do Berlina.

Bilo da su nailazili na zatvorene granične rampe, bilo da su ih dočekivali kobasicima i pozdravljali kao oslobodioce, članovi čuvenog moto društva bili su nezaobilazna priča na udarnim vestima uoči proslave Dana pobede, kako u domovini tako i u Evropi.



MONDO je već pisao o dvojici „Noćnih vukova“ koji su za Berlin krenuli iz Crne Gore, Juriju Volkvou i Sergeju Mamaju. Njih dvojica iz Nemačke prestonice vratila su se u četvrtak u Bar i pred odlazak u Moskvu, ispričali nam razloge zbog kojih su za Berlin išli zaobilaznim putem. Naravno, i o još nekim detaljima ove akcije Noćnih vukova o kojoj su brujali svetski mediji.

"Prvi plan je bio da krenemo u koloni iz Moskve, najkraćim putem za Berlin, preko Belorusije i Poljske. Ali onda smo dobili signale da ćemo imati probleme na granici sa Poljskom pa smo prreduzeli korake kako bi prevazišli prepreke“, priča eksluzivno za MONDO Volkov.

Kada je najavljena blokada granice za ruske motoriste, vođa Noćnih vukova Aleksandar Zaldastanov komandovao je da se u "proboj“ krene u manjim jedinicama. Volkov je sa svojim drugarom Mamajevom odabrano najneobičniju rutu.

"Prvu kolonu, koja je bila dosta velika stopirali su Poljskoj. Jedan deo krenuo je preko Litvanije brodom do Finske ali deportovan iz Finske. Dobili smo informaciju da je vraćen predsjednik Noćnih vukova Makedonije koji je preko Mađarske i Češke krenuo za Njemačku. Morali smo da se snalazimo i mi smo seli u avion i došli u Tivat“, priča uz osmeh Volkov.

Pošto svoje dvotočkaše nisu mogli da unesu u avion kao prtljag, u Crnu Goru stigli su nemotorizovani.



"Motore za put u Berlin preuzeli smo u Baru. Krenuli smo preko Hrvatske, Italije, Slovenije, Austrije i ušli u Njemačku. U svakoj zemlji smo svraćali na spomenike žrtvama fašizma i ostavljali cveće i vence. Takav nam je bio zadatak. U svakoj zemlji i nas dvojica i sve naše kolege imali smo podršku domaćih bajkera. Oni su vozili s nama do granice, bili nam podrška u svakom smislu. O hrani, smeštaju i sličnim stvarima nismo morali da brinemo“, kaže Volkov.

Polaganje venaca i cveća na svim antifašističkim spomenicima pored kojih suprolazili tokom svog putovanja ka Berlinu bio je deo plana.

"Cilj je bio da skrenemo pažnju na pokušaje prekrajanja istorije, pošaljemo poruku da je počast žrtvama antifašizma nose oni potomci onih koji su se borili protiv fašizma. U tom smislu, često je i put ka Berlinu bio određen spomenicima žrtvama antifašizma“, dodaje Aleksandar Borisov, barski Rus koji je uz Sašu Šmarkova ilokalnih bajkera bio domaćin Mamajevu i Volkovu.

Videovukovi

"Tokom prelaska granica, priča Volkov, bilo je i komičnih situacija. Nemački graničari nam nisu pravili probleme. Pogledaju šta imamo u prtljagu, vide da nosimo zastave i odmahnu rukom. Obaviješteni smo da po njemačkom zakonu nemamo pravo na velike zastave dok vozimo motore, pa smo nosili male. Od kolega sam saznao da smo nakon početne blokade našli "zajednički jezik“ i sa poljskim graničarima tako da je veliki broj naših kolega stigao do Berlina preko Poljske, uprkos tome što nam je ova zemlja zabrania prelaz“, kaže "Noćni vuk“ iz Moskve.

Na proboj ka Berlinu, priča Volkov, krenulo je oko 300 motorista iz Rusije i više desetina članova ovog društva iz Srbije, Makedonije, Slovenije kao i nekih drugih zemalja.


"Tačku sastajališta smo znali kad smo se razbili u manje grupe i krenuli ka cilju. Ona je bila u predgrađu Berlina. Tu nas je čekala Nemačka policija i organizovano sprovela do spomen obeležja na kojem su nacisti potpisali kapitulaciju. Bilo je od 15 do 20 autobusapunih policajaca. Izmađu dva autobusa išla je kolona od 20-ak naših bajkera sa svih strana a najviše, naravno, iz Rusije“, priča Volkov.

Doček u Berlinu bio je neočekivano topao, kaže ruski motorista.

"Na trgu u Berlinu bilo je više hiljada ljudi i svi su nam mahali i pozdravljali nas. U principu, mi smo bilo toplo dočekani u svim emljama kroz koje smo prolazili. Naročito onim gde smo imali svoju "braću po motoru“ i životnim stavovima“, kaže u šali Volkov.

Tamo gde je dobrodošlica izostala, trudili su se da svoju misiju ispune prečicama....

"Negde smo nailazili na zaključane kapije spomenicima antifašističkim žrtvama. Tu bi pronalazili "tajne prolaze" da uđemo i položimo cveće“. Mi smo posetili spomenike u Crnoj Gori, na Plitivičkim jezerima, u Trstu, Mariboru, Brnu... U Brnu je bila velika izložba posvećena Danu pobjede. Kad smo kretali iz Moskve, jedna baka, ratni heroj, skinula je sa prsiju orden koji je nosila i rekla nam da ga ponesemo sa sobom. Ostavili smo ga na izložbi u Brnu“, priča Volkov.

Njegov kolega sa putešestvija do Berlina iz Moskve preko Crne Gore i natrag istom rutom, Sergej Mamaj, tokom razgovora je "sukao brkove", osmehivao se i samo u jednom trenutku prokomentarisao:

"U našem društvu ima bogataša i onih koji jedva imaju novca da skupe da napune rezeorvar motora. Kad sjednemo i krenemo na putovanje svi smo isti. Tako je, naravno, bilo i sada. Nigde nismo brinuli o hrani, smeštaju za odmor, društvu... Bili smo isti i složni u svakom metru puta“, ispičao nam je Mamaj.

Na turneju od Moskve do Berlina preko Crne Gora i natrag, Volkov i Mamaj nosili su ikonu Svetog Jovana Kronštatskog, koju im je specijalno za ovu riliku uručio duhovnik manastira u Sankt Petersbrugu kao i repliku zastave Crvene armije iz Drugog svjetskog rata na kojoj je bila ispisana poruka: "Niko nije zaboravljen – ništa nije zaboravljeno“.

"To je bila poruka koju smo nosili i koja nas je vodila od Moskve, preko Crne Gore sve do Berlina“, zaključio je Volkov.