Slavoljub i Danka Srećković, bračni par iz valjevskog zaseoka Majinovići, koji žive od stočarstva, preživeli su pravu dramu kada su im nepoznate osobe otrovale 11 grla pred jarenje.
Za njih je to bila ogromna šteta, zato što su im koze i ovce jedini izvor prihoda.
"Ko će mene da zaposli, imam više od 60 godina. Od kada sam ostao bez posla, zato što je firma propala, nisam uspeo da nađem drugi i sada samo živim od stočarstva. Imamo koze i ovce, podajemo sir i meso", ispričao nam je Slavoljub na svom imanju u selu Majinovići, koje se nalazi na oko 30 kilometara od Valjeva.
"Mi ovde živimo samo od čistog rada. Ženica treba da ide u penziju, a ja ne primam ništa. Posao ne mogu da nađem, jer kome treba čovek od 62 godine?", požalio se Slavoljub.
On i Danka žive u jednoj kući do koje vodi uzani, neasfaltirani put, koji je voda oštetila tokom prošlogodišnjih poplava. U razmaku od pedesetak metara nalaze se još dva imanja. Međutim, iako odmah tu, pripadaju drugim selima. Tri kuće, tri porodice, tri groblja, tri sela. Majinovići, Tupanci i Pričevići. Nema nikog više.
Do najbliže prodavnice moraju da pešače bar četiri kilometara, što im zimi predstavlja veliki problem, jer sneg napada i više od jednog metra.
Osim što nemaju ni penziju, ni posao, zadesila ih je, kako kažu, prava katastrofa.
"Ova godina je bila katastrofalna, uništili nam 11 grla. Koze su uginule, otrovane, pa sad imamo manje. Po 2,5 litara mleka su davale, pa to je naopako. Imali smo tada veliku prodaju sira, ali ove godine smo se mnogo namučili", rekao je Slavoljub i dodao da sa mesom nemaju problema zato što imaju "dobrog ugostitelja u Pričevićima kod koga svi idu na pečenje".
"Da imamo 1.000 jaganjaca, sve bi se to prodalo", dodao je Slavoljub.
Iako im je život težak, teši ih, kako kažu, to što žive u čistoj prirodi.
Zagađivača nema. Od asfaltnog puta ima oko tri, četiri kilometra, i automobili gotovo da ne prolaze. U okolini nema nijedne fabrike, samo malinjaci i pašnajci.
U blizini njihove kuće koja je na oko 600 metara nadmorske visine nalazi se i porodično groblje, što je uobičajeno u ovom kraju. Srećkovićima je komšija i jedan Šveđanin. A evo otkud Šveđanin u valjevskom selu gde ima samo par živih duša:
"Došao je zbog srpske snajke. Oženio se sa jednom ženom iz Vršca i iz Švedske su došli da žive ovde. Već je dobro naučio da govori srpski".
Slavoljub je dugo je radio kao otpravnik u jednoj transportnoj firmi, a sa 60 godina ostao je bez posla i tako odlučio da se vrati na selo i gaji koze i ovce.
U toj muci zadesila ga je još jedna, kada mu je otrovano 11 grla pred jarenje.
Međutim, Srećković i njegova žena nisu pokleknuli, već su odlučili da krenu napred i prošire svoje imanje, prikupili su materijal i radovi bi uskoro trebalo da počnu.
Slavoljub i Danka su dokaz da je od čistog rada i prirode moguće živeti.
Zato su životu na selu pružili još jednu šansu…
