Serija "Otpisani" obarala je rekorde gledanosti. Obožavali su je i u Kini. U SSSR-u nikad nije prikazana. Voja Brajović - "Tihi": "Živeli smo te likove, tu seriju". Otac poznatog novinara Draže Petrovića "ubijen" u seriji od ruke Krigera
Dragan Nikolić, koji je u seriji (potom i filmu i seriji "Povratak otpisanih") glumio "Prleta", ovih dana je zbog velikih zdravstvenih problema bio u bolnici. Srećom, sada se oseća bolje.
"Prle" i "Tihi", koga je glumio Voja Brajović, bili su heroji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U svakoj kući "od Vardara do Triglava" su ih voleli, a sve to zahvaljujući seriji "Otpisani" (potom i nastavku "Povratak otpisanih") koja ih je vinula u glumačkim karijerama i sa čijim su se likovima poistovećivala sva deca u bivšj Jugoslaviji koji su voleli da se igraju "partizana i Nemaca".
Upravo o toj, bez dileme najopopularnijoj seriji svih vremena u ovom regionu, govorilo se na tribini u Ustanovi kulture "Parobrod", na kojoj smo od Voje Brajovića ("Tihog") saznali mnoge detalje koji su do sada usput pominjani ili nisu uopšte.
Zašto je ta serija bila toliko uspešna?
Prema oceni učesnika tribine (Voja Brajović, rediteljka Ana Marija Rosi i novinar/komentator "Danasa" Dragoljub Draža Petrović, čiji je otac glumio u "Otpisanima") uspeh serije je u tome što je ona bila oslobođena strogih ideoloških okvira za ono vreme, vreme socijalističkog samoupravljanja, ali i u tome što je snimana po matrici pravog "vesterna" ili sa elementima pravog trilera. Dakle, po "košuljici" Holivuda, koji je tada bio još daleko od "gvozdene zavese" istočne Evrope, ali se duh Zapada probijao u Jugoslaviji, po mnogo čemu slobodnijoj nego što je to bilo u drugim komunističkim zemljama.
Ni likovi nisu bili tipično "partizanski". Osim Voje Brajovića, odnosno lika "Tihog", koji je poput pravog vođe bio smiren, uzoran, gotovo bezgrešan, svi ostali glavni likovi su bili vagabundi, svojeglavi, mangupi... Uključujući i pre svega "Prleta" (Dragan Nikolić), u koga su se zaljubljivale sve devojčice i devojke ondašnje Jugoslavije.
"Da, vas dve ste bile 'udate' za Prleta, a vaše mame su verovatno volele mene, odnosno Tihog", bila je duhovita opaska Voje Brajovića, obrativši se učesnicama tribine - rediteljki Ani Mariji Rosi i moderatorki skupa Jeleni Đurović, koje su nam otkrile da su kao klinke bile do koske zaljubljene u Prleta i govorile da će da se "udaju za PVeta" (jer još nisu mogle pravilno da izgovore slovo R).
Upravo ta naivno mangupska, šmekerska, frajerska obojenost likova, protkana duhovitošću, privlačila je kao magnet publiku širom Jugoslavije. I ne samo Jugoslavije. Serija je imala veliku popularnost u Kini (gotovo kao film "Valter brani Sarajevo"), i zemljama regiona. Nije nikada prikazana u SSSR, otkrio je Voja Brajović, upravo zbog te ideološke "oslobođenosti", ali i zato što je bilo republika, tada članica Sovjetskog saveza koje su sa cvećem dočekivale nemačkog okupatora.
Ta serija nije bila omiljena ni u najvišim krugovima ondašnje Jugoslavije.
"Tito nas nikada nije primio!", bila je još jedna opaska Voje Brajovića, koji je u seriji zajedno sa Prletom i ostalim "skojevcima" iz Beograda "pokokao" Nemaca - ne zna im se broj.
O tome koliko je Nemaca zaista ubijeno za vreme Drugog svetskog rata u Beogradu vodila se i vodi velika polemika. To je i, svih ovih godina, jedna od glavnih kritika autorima serije, jer postoje podaci da je u Beogradu za vreme rata ubijen JEDAN Nemac.
To, na kraju krajeva, i nije toliko važno. Jer, reč je o fikciji, o izmišljenim likovima i uglavnom izmišljenim događajima (u seriji je bilo i scena iz istinskih događaja, ali ne samo iz Beograda, već i iz drugih gradova - Niša, Kragujevca...).
"Ako se već priča o tome i ako smo se več saglasili da smo voleli vesterne, zašto niko ne priča o tome koliko je ubijeno Indijanaca, odnosno da li je to tačan broj?", primetio je Voja Brajović.
BORBA DOBRA I ZLA
Serija je imala uspeh i zato što je za osnovu priče imala borbu dobra i zla. Borbu slobodarskog naroda od okupatora. Ali i zato što je to bio državni projekat. Voja Brajović je povukao paralelu između ondašnjih filmskih projekata i današnjih. Tačnije, nije ni pokušao da je povuče.
Jer...
"To je apsolutno nemoguće! Pazite, u ono vreme sve smo imali, sve uslove, jer je tako moglo. Bio je to državni projekat, nije se brinulo o novcu za svetlo/struju, za scenografiju, za kostime, šminku... Snimali smo gotovo 70 procenata scena noću, izuzetno zahtevnih scena, a zamislite koliko je tu bilo agregata, koliko svetla... Sada je to nemoguće, jer se brine o svakom dinaru", rekao je Brajović i prisetio se scene snimane u kanalizaciji...
"Vi mislite da je to bila kanalizacija, ali ne - to je snimano u studiju, gore u Avala filmu. Genijalni Veljko Despotović tako je namestio scenu i snimao je iz svioh uglova da gledalac ima utisak da je to zaista kanalizacija".
KOLUMNA MLADENA NIKOLIĆA O PARTIZANSKIM FILMOVIMA i "KRIGERU"
A kako su Voja Brajović, Dragan Nikolić i ostali postali "Prle", "Tihi", "Moljac", "Cane kurbla", "Kriger (Stevo Žigon u ulozi omraženog gestapovca)?
"Aca Đorđević je unapred znao kakve likove želi, sve je imao u glavi i tako nas je birao. Mi smo bili klinci, željni da se dokazujemo, a on i ostala ekipa su nas maestralno vodili. Ovo je bila originalna priča iz našeg mentaliteta koja je osvojila region. A mi... mi smo bili mi. Nismo imali uzore, već smo samo glumili ono što smo i bili. I hteli smo sve, pa tako nismo kaskaderima dozvoljavali da snimaju te opasnije scene. A oni su bili plaćeniji od nas. Čuveni kaskaderi, poput Bate Kamenog (glumio Nemca) i ostalih, bili su plaćeni po padu, pa onda zamislite koliko su imali novca više od nas", nasmejao je Voja Brajović prisutne.
Nastavio je:
"Nijedan član te ekipe nije bio upitan - od kostimografa, šminkera, kamermana, rekvizitera... ma, svi. Mi smo se trudili i živeli smo to. Mi to nismo radili za 'kintu', kako danas kažu mladi".
HONORAR
Više puta tokom tribine Voja Brajović se dotakao honorara. "Nikad nisam bio siromašniji nego tada, kada smo završili prvi deo serije. Sve smo to potrošili tokom snimanja. Tada su nam govorili: 'Potpiši ugovor. Ako nećeš, ima ko hoće'. Ali, nismo mi tu bili zbog novca. Govorili su nam: 'Potpiši da ne prođeš kao naš najbolji glumac, koji nema za 'leba'. Bio je to Aleksandar Gavrić, najveća zvezda tada".
Ali, onda je otkrio i koliko su novca zaradili na nastavku serije i filmu i nasmejao sve u sali.
"Kada me je Aca Đorđević pozvao rekao mi je samo: 'Biće' (novca). Milion po epizodi!' Za prvi deo serije, dakle za 'otpisane dobili smo oko 350.000 tadašnjih dinara, ne mogu sad ni da uporedim sa ovim današnjim. A tada su nam obećali tri, četiri puta više", rekao je Brajović i onda prepričao pregovore sa producentom.
"Odem ja kod producenta i ovako je tekao razgovor:
PRODUCENT: "Koliko tražiš?"
"Tihi": "Milion po sezoni, plus za film".
PRODUCENT: "Može".
"Tihi": "Je l' neto?" (tada nam je to NETO bilo strašno važno)
PRODUCENT: Neto.
Odem ja kod Gage Nikolića i kažem mu da pristaju na 15 miliona! Gaga me pogleda i kaže: "Odlično".
Gaga je otišao i dogovorio se za 20 miliona! I onda mi je to preneo. Odem opet ja i kažem: "Čuj, daj ta dva miliona dinara po sezoni, plus film. Je l' može?".
PRODUCENT: "Može".
"Je l' neto?".
PRODUCENT: Neto.
Na kraju smo podigli honorar na po 30 miliona, ali nam je producent rekao da je Pavle Vuisić pristao na 20. E, onda smo mi rekli da i Pavle treba da dobije 30 koliko i mi. I na to je pristao.
Tek kad se sve završilo, mi onako srećni, presrećni, na zabavi povodom završetka serije i filma, priđemo producentu i kažemo: 'Ti si kralj, svaka ti čast'.
On nas gleda i kaže: "Ma, sve je ok, momci, imao sam budžet za po još 10 miliona za vas. Neto".
Novinar i komentator lista "Danas", uvek duhoviti Dragoljub Draža Petrović imao je tu sreću da praktično "živi" seriju "Otpisani" u svojoj kući, jer je njegov otac Bogoljub glumio i u prvom delu i u nastavku (doduše, male uloge).
"U drugom delu ga je ubio Kriger!", rekao je Draža i prisetio se još nekih zanimljivih uspomena iz detinjstva u vezi sa tom serijom.
"Moj otac i Gaga Nikolić su se mnogo družili, zajedno su i studirali. A Gaga me je i krstio! Kada bismo se u mojoj Osnovnoj školi, simboličnog naziva 'Oslobodioci Beograda', igrali partizana i Nemaca ja sam imao ekskluzivno pravo da budem Prle, jer mi je Prle, odnosno Gaga Nikolić bio kum".
SCENA IZ AUTOMOBILA KADA JE LIKVIDIRANA "GAŠPAROVA GRUPA"
Jedna od najupečatljivijih scena (a zaista ih je bilo mnogo) jeste kada je likvidirana grupa četničkog majora Gašpara, "nemačkog đaka", koji se brutalnim metodama obračunavao sa partizanima i njihovim saradnicima. U automobilu "Joca" (Pavle Vuisić), "Tihi", "Prle", "Čibi" (Aleksandar Berček) koji odlaze nakon što su spasili druga, a onda kreće opšti, zarazni smeh. Kada god gledate tu scenu, teško da možete se ne nasmejete.
MONDO je pitao Voju Brajovića da li je taj smeh bio "namešten", da li je bila gluma, jer ne izgleda tako?
"Ne, nije. Mi smo se sjajno družili svih tih godina i tada smo se prisetili nekih dogodovština i počeo je opšti smeh".
RIMEJK
Da li bi rimejk "Otpisanih" sada imao smisla i ko bi mogao da zameni Voju i Gagu u glavnim ulogama, bilo je jedno od pitanja za učesnike tribine.
Draža Petrović: "Prleta bi mogao da glumi Gagi Jovanović, a Tihog - Miloš Biković".
Rediteljka Ana Marija Rosi smatra da je "Otpisane" nemoguće ponoviti, pre svega zato što je sada neko drugo vreme i nema "tako jasno definisanog neprijatelja, kao što su to tada bili Nemci".
