Istraživanje koje je sproveo naučnik sa Harvarda otkrilo javnosti nepoznati metod uticaja korporacija na ishod izbora.
Kompanije imaju na raspolaganju više načina kako da utiču na donošenje političkih odluka, pa i na samu vlast.
Korporacije tokom kampanje, kao što je poznato, daju političarima po njihovom ukusu donacije, plaćaju oglase i ručkove.
Postoji, međutim, još jedan način koji do sada nije bio poznat široj javnosti.
Otkrio ga je Aleksander Hertel Fernandez sa Harvarda, koji je sproveo istraživanje na uzorku od 1.000 zaposlenih i 500 direktora u velikim firmama.
To istraživanje je pokazalo da šefovi u korporacijama naređuju svojim radnicima da daju donacije određenim političarima, pišu im dopise i glasaju za njih.Oni koji ne poslušaju, suočavaju se s kaznom, a često i otkazom.
Prema istraživanju, više od polovine direktora koji su učestvovali u anketi priznalo je kako su terali radnike da sarađuju u političkim inicijativama, a koristili su i nadzorne sisteme firme kako bi pratili koliko se radnici drže naloga.
Čak 20 odsto radnika koji su učestvovali u istraživanju bilo je izloženo pretnji gubitka radnog mesta zbog neispunjavanja takvih naloga.
Tako korporacije uzimaju veću moć od legalne, pa i koruptivne, koju mogu dobiti novcem, jer zloupotrebljavaju demokratski princip izražavanja slobodne volje pojedinca na izborima.
Praksa "korporacijske demokracije" veoma je blizu ideje korporativizma na kojoj je bila zasnovana i klasična ideologija fašizma.
