U potpunoj tajnosti i bez najave i bilo kakvog saopštenja, u Briselu se odvijaju hitno sazvani novi pregovori Evropske komisije (EK) i grčkih ministara o sprečavanju bankrota Grčke
Pregovori se odvijaju pod uslovom da Atina prihvati strukturne reforme i dodatno "stezanje kaiša", ali vlada u Atini zahteva da to znači i obnovu privrednog rasta, reprogramiranje i delimično otpisivanje grčkog duga od 360 milijardi evra.
Ovi razgovori su počeli juče u atmosferi velike napetosti i pada vrednosti na svetskim berzama posle povlačenja Međunarodnog monetarnog fonda iz tehničkog dela pregovora i pretnji zvaničnika EU da Grčka, pritisnuta rokovima otplate milijardi evra dugova, može bankrotirati i napustiti zonu evra.
Vlada u Atini je nagovestila i da bi mogla učiniti dosad odbijani ustupak oko kresanja penzija, ali samo onih najvećih, što je ključni zahtev MMF-a uz insistiranje na smanjivanju plata u javnom sektoru, liberalizaciji tržišta radne snage i daljoj privatizaciji.
Evropska komisija s tim u vezi ne deli sasvim stavove MMF-a, koji, pored ostalog, tvrdi da je neodrživo da su grčke penzije, koje su prethodno dosta smanjene, i dalje u proseku skoro ravne nemačkim penzijama, s tim što je nemački budžet uravnotežen, a nemačka privreda daleko moćnija i konkurentnija od Grčke.
Predstavnici u Evropskoj komisiji su danas novinarima rekli da se ne predviđa nikakvo saopštenje ili izjave za medije o najnovijim kontaktima predsednika EK Žan-Kloda Junkera i potpredsednika grčke vlade Janisa Dragasakisa i ministara Nikosa Papasa i Euklida Cakalotosa.
Grčki premijer Aleksis Cipras stavio je do znanja da grčki novi predlozi za nagodbu s poveriocima duga i davaocima nove tranše finansijskog "pojasa za spasavanje" od 245 milijardi evra Atini, mogu značiti prihvatanje kresanja državnih troškova, samo ako to omogući obnovu privrednog rasta i zapošljavanja, kao i u tom cilju nužno reprogramiranje i delimičan otpis grčkog duga.
Cipras zahteva nagodbu koja će biti "održivo rešenje" i omogućiti Grčkoj da se izvuče iz šestogodišnjeg pada proizvodnje i bruto društvenog proizvoda od 25 odsto, kao i porasta nezaposlenosti i siromaštva masa posle primene programa drastičnog "stezanja kaiša" koje su Grčkoj nametnuli Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF, iako su glavni ekonomisti MMF-a priznali da je "stezanje kaiša" bilo preterano i zatrlo privredni oporavak te zemlje.
"Ako dođemo do održivog rešenja, bez obzira na to koliko težak bio kompromis, mi ćemo", poručio je Cipras vođama EU, "preuzeti taj teret ,jer je jedino merilo da se izađe iz krize i programa finansijskog spasavanja".
Grčki list Katimerini je objavio da su izvori vlade u Atini stavili do znanja spremnost i da prihvate zahtev poverilaca za kresanje najvećih penzija i plata nameštenika u državnom sektoru, zakonski onemoguće dalji rast budžetskog deficita i zaduživanja i uvedu zakonski zaštitni mehanizam za plaćanje dugova međunarodnim poveriocima iz "realnih prihoda" stvorenih rastom privrede i potrošnje.
Grčki ministri su u Briselu doneli "možda poslednje protivpredloge" svojim poveriocima, kažu grčki mediji, da bi se najpre našlo rešenje da isplate Atini 7,2 milijarde evra za otplatu rate duga koja dospeva 30. juna.
Vlada u Atini očekuje i da joj se odobri blizu 12 milijardi evra za dokapitalizaciju grčkih banaka iz kojih su uspaničeni građani u poslednje vreme podigli stotine miliona, a neki kažu i nekoliko milijardi evra.
Zahtevi poverilaca se odnose i na povećanje grčkih stopa poreza na dodatu vrednost, uključujići hranu i lekove, povišenje cene električne energije, a ministar finansija Janis Varufakis je izjavio da je cilj vlada da se rešenjem za krizu "potpuno povrati poverenje naših partnera, a odlučni smo da ne postanemo dužnička kolonija".
