Nema novih nemačkih uslova za otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU, postoje samo teme koje su uvek bile na dnevnom redu briselskih razgovora, kaže specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, Tursku i zemlje EFTA.
Dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel u Beograd je demonstracija aktivne posvećenosti evropskoj budućnosti čitavog regiona, uključujući Srbiju, rekao je Ernest Rajhel za list ''Danas''.
"I da sebe smatramo bliskim i prijateljskim partnerom Srbije na putu ka EU. Poseta se organizuje kako bi podvukla ovu poruku i pokazala da smo na istoj strani'', dodao je Rajhel.
On je naveo i da Nemačka ima velika očekivanja prema Srbiji - "ona u vezi sa političkim dijalogom sa Kosovom".
''Nadamo se da ćemo konačno moći da kažemo da je sporazum o normalizaciji odnosa iz aprila 2013. suštinski primenjen i da će glavni kamenovi spoticanja biti uklonjeni. Veoma se nadamo da će onda EU ove godine biti u situaciji da otvori poglavlja'', istakao je Rajhel.
Upitan da li bi mogući uspeh predstojećih pregovora Beograda i Prištine u Briselu uvećao šanse za to, Rajhel je odgovorio potvrdno.
"Naravno, to uvećava šanse. Čekamo implementaciju sporazuma. Sporazum obavezuje i normalno je da bude primenjen. To su naša očekivanja pre nego što se otvore pregovaračka poglavlja.
Mislim da je izgledno da predstojeći sastanak u Briselu neće doneti toliko rezultata, da sporazum odmah bude primenjen u svim delovima. Implementacija nije samo usmeni dogovor na sastanku već i rad na terenu. Ne mislim da treba imati preterana očekivanja od posete kancelarke Merkel.
Nije svrha ovakvih poseta doneti velike poklone. Ponavljam: i mi imamo očekivanja od Srbije i nadamo se da će biti ispunjena."
Upitan šta misli o britanskoj rezoluciji o Srebrenici, Rajhel je rekao da je dvadeset godina od Srebrenice važan datum i životna je činjenica da o takvim godišnjicama ima međunarodnih aktivnosti. U okviru tih aktivnosti takođe je normalno usvajati rezolucije u UN.
''Mislim da je u ovoj stvari korisno biti pragmatičan, ne i dramatičan, i iskoristiti priliku da se na temu osvrne na otvoren način. Srednjoročno i dugoročno je dobar savet ne praviti kontroverze oko takvih tema, kakvo je masovno ubistvo u Srebrenici koje su kao genocid okarakterisali Međunarodni krivični sud i Haški tribunal'', naveo je Rajhel.
Na pitanje kako vidi zabrinutost u Srbiji i RS da bi dvadeseta godišnjica masakra u Srebrenici i reforme u BiH mogli biti iskorišćeni za narušavanje pozicije RS predviđene Dejtonskim sporazumom, Rajhel kaže da ne vidi bilo kakav scenario prema kojem je RS u opasnosti.
"Srednjoročno, međutim, BiH je potrebno ustavno uređenje koje bi joj omogućilo da funkcioniše efektivno. Sadašnja situacija u smislu funkcionalnosti nije zadovoljavajuća. Osnovni pristup EU, međutim, jeste da sada ostavimo po strani pitanja ustavne i institucionalne prirode i usredsredimo se na teme koje zaista dotiču svakodnevni život građana, pre svega ekonomske i socijalne. Ne razumemo zašto je to problem za neke u RS i za predsednika Dodika jer to zaista ne dovodi u pitanje bilo kakve nadleznosti RS", naveo je Rajhel.
On je ove nedelje u Beogradu razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, predsednikom Demokratske stranke Bojanom Pajtićem i ombudsmanom Sašom Jankovićem.
