Izgledao je poput neobičnog guštera, zdepastog tela i oklopom u nagoveštaju, ali naučnici tvrde da je 240 miliona godina star fosil, pronađen u komenolomu na jugu Nemačke, "deda svih kornjača".
Istraživači su objavili danas da su otkrili najstariju poznatu kornjaču, 20 centimetara dugog reptila iz perioda trijasa - stvorenje nalik gušteru sa tek primetnim odlikama kornjače.
Nazvali su ga Pappochelys, "deda kornjača", zbog njegovog položaja na samom dnu porodičnog stabla kornjača.
"Pappochelys predstavlja kariku koja je nedostajala. Reč je o daleko najstarijoj od svih dosad poznatih kornjača čije primitivne anatomske karakteristike ukazuju na drevni izgled pojedinih delova tela ove životinje", rekao je paleontolog Rajner Šoh sa nemačkog Državnog prirodnjačkog muzeja u Štutgartu.
Ovaj "dedica" je 20 miliona godina stariji od dosad najstarije poznate kornjače, Odontochelys, koja je pronađena u Kini.
Dok je Odontochelys imao rudimentarni oklop na leđima, kod Pappochelysa se on mogao samo nazreti, što pokazuje da je ovaj omotač, tipičan za kornjače, u svojoj evoluciji prošao kroz bezbroj faza tokom više desetina miliona godina.
"Oklop čine krupne kosti nalik rebrima koje tek počinju da međusobno srastaju na mnogim mestima", naveo je paleontolog Hans-Diter Sus sa Nacionalog prirodnjačkog muzeja pri Institutu Smitsonijan u Vašingtonu.
"U pitanju je izuzetno važna faza u evoluciji kornjačinog oklopa", napomenuo je on.
Pappochelys, naučnicima poznat na osnovu 18 fosilizovanih skeleta, imao je dugačak rep, zdepast trup i glavu više nalik gušterovoj nego današnjim kornjačama, sa velikim brojem klinastih zuba, pogodnih za drobljenje insekata i malih guštera.
Živeo je u blizini jezera, a vrlo je moguće da je koristio rep za plivanje, a noge za upravljanje pod vodom.
Šoh je naveo da Pappochelys, kao tranziciono biće, na pola puta između guštera i kornjače, pruža jasniju sliku evolucije kornjača.
"Tranziciona stvorenja su od najvećeg značaja za paleontologiju i praćenje evolucije. Često su veoma neobični, sa iznenađujućim karakteristikama", istakao je Šoh.
"Pokazuju kako su se komplikovane strukture, poput kornjačinog oklopa, postepeno formirale. Ujedno su i dokaz o prelaznim fazama u toku evolucije", dodao je on.
Pappochelys je živeo 10 miliona godina pre pojave prvih dinosaurusa, ali to ne znači da nije imao neprijatelja. Tadašnji najveći vodeni predator bio je pet metara dugi vodozemač Mastodonsaurus, dok je kompnom neprikosnoveno vladao Batraćotomus, šest metara dugi predak današnjih krokodila.
Studija je objavljena u časopisu Nature.
