Javna rasprava o prednacrtu Građanskog zakonika trajaće godinu dana, a trebalo bi da opredeli stavove društva i stručne javnosti o nizu novina koje se pominju, između ostalog, o opravdanosti uvođenja eutanazije i surogat materinstva.
Cilj svakog društva je, naglasio je ministar, stvaranje jedinstvenog, modernog i harmonizovanog pravnog sistema koji je osnov za vladavinu prava i pravnu sigurnost svih građansko-pravnih subjekata.
"To su, sasvim opravdano, i osnovni motivi za izradu građanskog zakonika Srbije u kome ostvarivanje i zaštita ustavnog prava na ljudsko dostojanstvo i znatno proširena prava ličnosti dominiraju u celokupnom tekstu prednacrta", naveo je Selaković na skupu na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Ministar je naveo i da se prednacrtom zakonika regulišu mnoge stvari koje do sada nisu bile na dobar način uređivane, a dodao je i da se, što je jedna od ključnih stvari, daje dobar predlog uređivanja svojine i stvarnih prava.
"Ako pogledate da Srbija i dalje primenjuje zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa donet 1980. godine, vidite da punih 35 godina ne možemo da smognemo snage da donesemo zakon o svojini. Ovo je prvi prednacrt iza kojeg staje država, koji predviđa regulisanje svojinsko-pravnih odnosa u načelu i pojedinostima", objasnio je.
Kako je istakao, početak rasprave o građanskom zakoniku je veoma značajan događaj za drzavu, a odluka o potrebi kodifikacije građansko-pravne materije doneta je 2006. godine i aktuelna vlada ne želi sebi da pripiše sve zasluge za taj poduhvat.
On je istakao da je prednacrt budućeg građanskog zakonika rezultat želje nekoliko vlada da vrate zemlju na mesto na evropskoj pravnoj pozornici koje joj pripada.
Selaković se osvrnuo i na kodifikatorsku pravnu tradiciju, navodeći da su jedine evropske zemlje koje su pre Srbije imale građanske zakonike Francuska, Austrija i Holandija.
"Veliki je njegov značaj za pravnu stabilnost zemlje, jer je opstao i primenjivao se više od veka, sve do 1946. godine, kad je nakon osnivanja FNRJ donet Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije", rekao je Selaković, koji je istakao i da ne vidi razlog zašto se navedeni dokument ne bi zvao Srpski građanski zakonik.
Selaković je rekao i da je razumljivo da je Srbija u 21. veku pristupila izradi savremenog građanskog zakonika, međutim, naglasio je, tradicija nije jedini motiv za to, već razloge treba tražiti pre svega u potrebi da se građansko pravo osavremeni i reguliše celovito, na jedinstven i međusobno usklađen način.
"Svima nam je poznata dinamična zakonodavna aktivnost Srbije u poslednje dve decenije, a to pored dobrih ima i lošu posledicu koja se ogleda u ne malom broju međusobno neusklađenih propisa", naveo je Selaković.
Akademik Slobodan Perović, koji je predsednik Komisije za izradu građanskkog zakonika, rekao je da prednacrt navedenog dokumenta ima oko 2.800 članova i oko 480 alternativnih predloga.
Da bi došlo do kodifikacije prava, istakao je, potrebno je da postoje razvijeni zakonodavstvo, pravna nauka i sudska praksa.
Profesor Miodrag Orlić naveo je da donošenjem građanskog zakona, građani mogu da očekuju da će u njihovom životu biti "sitnih poboljšanja", koja neće možda odmah osetiti. Građani će, dodao je, jasno znati šta je njihovo pravo, a šta obaveza, i imaće "uputstvo za ponašanje, odnosno znaće gde je granica".
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu