Sponzoruše se razlikuju od prostitutki po tome što je kod njih prisutan veći stepen poremećaja mentalne strukture, kaže sociolog Tanja Vujović.
Sociolog Tanja Vujović u razgovoru za Pobjedu objasnila da se devojke u Crnoj Gori uglavnom dobrovoljno bave prostitucijom, ali uz posredovanje vlasnika noćnih klubova, pripadnika obezbeđenja, recepcionera, taksista i vlasnika agencija.
Vujović za podgorički dnevnik kaže da je o pravim razmerama teško govoriti, jer veliki broj slučajeva ostaje neotkriven.
Ona samtra da je dodatni problem što u Crnoj Gori ne postoji institucija koja se bavi zvaničnom statistkom o broju prostitutki.
“Mali je broj istraživanja ovog kompleksnog fenomena, pretežno pojedinih aspekata prostitucije, ali sistemskih istraživanja gotovo da nema”, dodaje Vujovićeva.
“Mamac za ulazak u surovi svet obično su poslovi go-go igračica, šankerica ili konobarica”, kaže ona za Pobjedu objašnjavajući da se devojke u Crnoj Gori uglavnom dobrovoljno prostituišu ali im u tome posreduju vlasnici noćnih klubova, pripadnici obezbeđenja, recepcioneri u hotelima, taksisti i vlasnici raznih agencija...
“Prostitucija je organizovan posao, zapravo čitava industrija, i nikad ne ide sama. Čak i one žene koje prodaju seks stojeći pored magistrala i auto-puteva imaju svog posrednika u vršenju posla, takozvanog ,,makroa“ ili podvodača”, kaže Vujović.
Ona obašnjava da se “sponzoruše razlikuju od prostitutki po tome što je kod njih prisutan veći stepen poremećaja mentalne strukture”.
“Iako dosta slične, sponzoruše se po nečemu razlikuju na više tipova. Postoji takozvana žena borac -'tatina ćerka' veoma ženstvena bije tatinu bitku, zastupajući muške interese, a novac joj je osnovni cilj. Drugi tip je žena devica - mamina ćerka ne traži da joj novac bude osnovni cilj, ali uvek traži starijeg gospodina za društvo radi interesa. Ono što ih čini istim je da na isti način ostvaruju cilj pružanjem seksualnih usluga uz naknadu, bez unošenja emocija. Sponzoruša se razlikuje od prostitutke po tome što je kod nje prisutan veći stepen poremećaja mentalne strukture i pored materijalnog interesa, postoji strast za ovakvim statusom”, objašnjava Vujović.
On dodaje da ima žena koje ulaze u svet prostitucije isključivo radi bolje zarade.
“Bavljenje prostitucijom za te žene je samo način da dođu do dopunskih prihoda. Tajnost bavljenja prostitucijom i zadržavanje redovnog posla omogućava ovim ženama da održe društveni položaj i izbjegnu ulogu i stigmu koja prati prostituisanje. Većina ih taj posao vidi kao prolaznu mogućnost za povećanje zarade, sa željom da se što pre vrate u ,,konvencionalno“ društvo. Takve žene same sebe ne smatraju prostitutkama, jer kažu da će to raditi samo za kratko vreme” dodaje Vujović za Pobjedu.
Ona smatra da bi uvođenje prostitucije u legalne tokove doprinelo snažnijem očuvanju porodice i porodičnih vrednosti.
“Prostituciju u Crnoj Gori treba legalizovati, dekriminalizovati i staviti je pod kontrolu države. Tako bi se sprečila maloljetnička prostitucija, smanjilo stvaranje kriminalnih grupa i sprečilo širenje zaraznih bolesti. Legalizacija prostitucije ne znači njeno odobravanje ili stimulisanje, ali predstavlja jedinstven način da se društvo bori sa kriminalnim strukturama koje diriguju, kontolišu i eksploatišu prostituciju”, rekla je Vujović za Pobjedu.
Ona objašnjava da su glavni problem u prostituciji makroi, čija bi uloga prestala kada bi se najstariji zanat na svetu uveo u legalne tokove.
