Navodeći da mu se građani često i kontinuirano obraćaju tražeći mišljenje o zakonitosti i celishodnosti upotrebe video nadzora, posebno u stambenim zgradama, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u pisanoj izjavi istakao da bi, shodno Ustavu, video nadzor morao biti uređen zakonom.

Šabić je dodao da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nijednom odredbom ne uređuje obradu ličnih podataka putem video nadzora zbog čega ne postoje odgovori na pitanja ko i kako odlučuje o uvođenju video nadzora u stambene zgrade, šta se može nadzirati, ko ima pravo pristupa bazama snimljenih podataka, kako se te baze čuvaju.

Poverenik je podsetio da je u velikoj većini zemalja za uvođenje video nadzora u stambene zgrade potrebna kvalifikovana većina, pa tako zakoni Slovenije i Crne Gore predviđaju da je to saglasnost 70 odsto, a Makedonije čak 100 odsto vlasnika stanova.

On je dodao da u mnogim zemljama video nadzor podrazumeva nadzor nad ulaskom i izlaskom u zajedničke prostorije, a ne i tokom boravka u prostoriji, u nekima je nadzor nekih zajedničkih prostorija, uključujući i liftove, zabranjen, a u mnogim zemljama je izričito zabranjeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova.

"Sa stanovišta najšire prihvaćenih standarda, nedopušteno je da se uvid u 'zapise' sistema video nadzora vrši putem interne ili javne kablovske televizije, jer omogućava neograničeno širokom krugu korisnika da bez stvarne potrebe i razloga zadire u privatnost građana", rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima, uvođenje video nadzora sigurno može biti opravdano zbog bezbednost ljudi i imovine, otkrivanja, sprečavanja i kontrole prekršaja, dostupnosti dokaza.

"Međutim, upravo zato je veoma važno da video nadzor bude uređen zakonom i dopušten, dakle, svrsishodan i srazmeran svrsi, jer se u obrnutom slučaju pretvara u suprotnost i postaje izvor kršenja zakona i ugrožavanja prava građana, posebno prava na privatnost", ocenio je Šabić.