Više verskih udruženja na području zagrebačke nadbiskupije katoličke crkve uputilo je molbu papi Benediktu XVI da naredne godine proglasi svetim nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca, koji je podržavao ustaški režim, a a sada ima status blaženog.
Više verskih udruženja na području zagrebačke nadbiskupije katoličke crkve uputilo je molbu papi Benediktu XVI da naredne godine proglasi svetim nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca, koji je podržavao ustaški režim, a a sada ima status blaženog.
Vernici u pismu papi traže da kanonizovanje Stepinca usledi 2008. jer je ona u znaku 110. godišnjice rodjenja i 10. godišnjice beatifikacije (sticanja statusa "blaženog") kardinala Stepinca.
Za Stepinčevo kanonizovanje ključni uslov je barem još jedan slučaj čuda, ali to je u crkvi spor i dugotrajan proces.
Trenutno crkva raspolaže sa tridesetak medicinski obradjenih slučajeva, pri čemu se ističe da ozdravljenje mora biti kompletno, a Vatikan ne priznaje oboljenja i ozdravljanje psihičke prirode, rešavanje problema s vidom, dok se u slučajevima leukemije zbog recidiva čeka više godina.
Stepinac je odmah po ulasku Nemaca u Zagreb 10. aprila 1941. podržao osnivanje NDH, pružao je podršku ustaškom režimu, a 1945. borio se za očuvanje tog režima.
U njegovom sedištu u Kaptolu, posle rata nadjena je ustaška dokumentacija i zlato koje su ustaše opljačkale od Srba i Jevreja.
Zbog saradnje s okupatorom i ustašama osudjen je na 16 godina kazne, ali je 1951. pušten u kućni pritvor u rodno selo Krašić, gde je kao znak podrške Vatikana 1952. dobio zvanje kardinala i gde je umro 10. februara 1960. od retke bolesti policitemije.
Hrvatski sabor je 14. februara 1992. doneo deklaraciju o osudi političkog procesa i presude Stepincu, po kojoj je on bio nepravedno osudjen na montiranom procesu. Optužbe da je trovan nikad nisu dokazane.
Papa Jovan Pavle II proglasio je Stepinca blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998. a pomen na njega - Stepinčevo, pada 10. februara.
(Tanjug)
Vernici u pismu papi traže da kanonizovanje Stepinca usledi 2008. jer je ona u znaku 110. godišnjice rodjenja i 10. godišnjice beatifikacije (sticanja statusa "blaženog") kardinala Stepinca.
Za Stepinčevo kanonizovanje ključni uslov je barem još jedan slučaj čuda, ali to je u crkvi spor i dugotrajan proces.
Trenutno crkva raspolaže sa tridesetak medicinski obradjenih slučajeva, pri čemu se ističe da ozdravljenje mora biti kompletno, a Vatikan ne priznaje oboljenja i ozdravljanje psihičke prirode, rešavanje problema s vidom, dok se u slučajevima leukemije zbog recidiva čeka više godina.
Stepinac je odmah po ulasku Nemaca u Zagreb 10. aprila 1941. podržao osnivanje NDH, pružao je podršku ustaškom režimu, a 1945. borio se za očuvanje tog režima.
U njegovom sedištu u Kaptolu, posle rata nadjena je ustaška dokumentacija i zlato koje su ustaše opljačkale od Srba i Jevreja.
Zbog saradnje s okupatorom i ustašama osudjen je na 16 godina kazne, ali je 1951. pušten u kućni pritvor u rodno selo Krašić, gde je kao znak podrške Vatikana 1952. dobio zvanje kardinala i gde je umro 10. februara 1960. od retke bolesti policitemije.
Hrvatski sabor je 14. februara 1992. doneo deklaraciju o osudi političkog procesa i presude Stepincu, po kojoj je on bio nepravedno osudjen na montiranom procesu. Optužbe da je trovan nikad nisu dokazane.
Papa Jovan Pavle II proglasio je Stepinca blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998. a pomen na njega - Stepinčevo, pada 10. februara.
(Tanjug)
