Povodom Međunarodnog dana pismenosti, koji se obeležava 8. septembra, odlučili smo da ponovimo osnovna pravopisna i gramatička pravila, kao i greške koje svakodnevno vidimo i čujemo, a koje nas najviše nerviraju.

Poslednjih meseci aktuelno je pitanje da li se izgovara "viber" ili "vajber" (tačan odgovor saznaje OVDE) ali to je manje važno u odnosu na "neznam" i "ne znam", na primer, i ostala pravila koja se uče još u prvim razredima osnovne škole.

Većina, rekli bismo, nije naučila - OVO JE POGREŠNO:

Neznam.

Neželim.

Nemogu.

Jer hoćete...?

Jel možemo...?

Inekcija.

Putovali su SA automobilom.

Mogli biH smo...

Ja bi...

BiJo sam...

RadiJo sam...

Samnom.

IstaMbul.

Počeo SA radom.

Imali biH smo još štošta da dodamo na listu gramatičkih i pravopisnih grešaka, ali tekstu ne bi bilo kraja.

Da ponovimo, za one koji možda nisu slušali SA oba uha na času srpskog jezika:

Rečca NE se piše odvojeno od glagola, izuzetak su: neću, nisam, nemoj, nemam. Nemojte dečku/devojci koja vam se sviđa da pošaljete SMS u kojem piše "ne moj više da me zoveš" ili "neidem sa tobom na žurku", jer ćete možda baš tako ubiti jednog leptirića u njihovom stomaku.

Suprotno tome, rečca NE se uz imenice, prideve i priloge piše sastavljeno: nesreća, neznanje, neprijatnost...

Mešanje JER I JE L' (kao i pisanje sastavljeno jel) česta su greška u svakodnevnom govoru/pisanju. Je l', odnosno - je li je upitna rečca, a - jer je veznik. Dakle, ove dve reči imaju potpuno različitu funkciju u srpskom jeziku. Pravilno je pitati nekoga: "Je l' ideš sutra na predavanje," a ne: "Jel ideš sutra na predavanje" ili "Jer ideš sutra na predavanje?"

Kada vam neko u poruci napiše da putuje SA automobilom, vrlo je moguće da se osećate kao da vas neko davi SA kablom. Šalu na stranu, veznik SA se koristi kada govorimo o osobi: Išla sam SA drugaricom, ali nikako kada govorimo o predmetima - pravilno je: putuju automobilom.

Problem nam često pravi i aorist pomoćnog glagola BITI, koji se po licima menja ovako: Ja bih, ti bi, on/ona/ono bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Umesto toga, oni kojima gramatika i pravopis nisu toliko važni, često to kombinuju na neki svoj način, pa čujemo: Mi biH smo, oni biH, ali takvi ljudi kao po nekom pravilu uvek kažu "ja bi".

Slovo J je suvišno u prošlom vremenu - biJo, radiJo. Pravilno je: već bio, radio. Sa druge strane, slovo J nikako ne treba izostavljati iz reči "moje," "tvoje"...

Inekcija i odelenje nam takođe često prave probleme, pa je možda krajnje vreme da naučimo: iNJekcija i odeLJenje.

Dragi naši čitaoci, trebalo bi da znamo i da reči: čitaoci, branioci, primaoci, u jednini glase: čitalac, branilac, primalac, a nikako čitaoc, branioc, primaoc.

Ne bismo da ponavljamo "lekciju" o viberu i vajberu, ali možda nije na odmet da vas podsetimo na  primere sa sajta Jezikofil: Mekdonalds, MekDonalds, Mek Donalds, Leonardo di Kaprijo, Leonardo Dikaprijo. Pravopis Matice srpske kaže da je pravilno napisati: Mekdonalds, Leonardo Dikaprio.

Pošto se sa ovim greškama susrećemo svakodnevno, nije na odmet da razjasnimo šta je pravilno: svakodnevica ili svakodnevNica. Pravilno je i jedno i drugo, ali "Pravopis srpskog jezika" prednost daje obliku svakodnevica jer bolje čuva koren dan koji se nalazi u osnovi ovih reči.

Setite se i izreke: "strpljen, spasen" i biće vam jasno da nije pravilno reći spašen, iako se to često može čuti. Takođe, spasavanje je pravilnije od spašavanje.

S obzirom na to da je MONDO onlajn medij, ne bi bilo loše da za kraj kažemo kako se pravilno piše: on-lajn, online ili onlajn? Ovaj anglicizam se još uvek nije sasvim stabilizovao u našoj jezičkoj praksi, ali Rečnik novijih anglicizama preporučuje onlajn.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.