Inače, danas je otvorena pruga Sopot Kosmajski-Kovačevac na železničkom Koridoru 10, ukupne vrednosti 800 miliona dolara. Na toj deonici brzina saobraćaja vozova je već povećana sa 30 na 120 kilometara na sat.

"Konačno srpske železnice staju na svoje noge i posle 20 godina mi možemo da kažemo da ćemo u naredne tri godine modernizovati 500 kilometara pruga u Srbiji", poručila je Mihajlović i čestitala predstavnicima železnica Dan zelezničara Srbije 15. septembar.

Pruga Sopot Kosmajski-Kovačevac je otvorena na tradicionalan železnički način tako što je otpravnik poslova železničke stanice u Sopotu Kosmajskom dao signal nakon čega je protutnjao voz.

Deonica Sopot Kosmajski - Kovačevac je duga 18,4 kilometra, a vrednost radova je 11, 8 miliona dolara i oni su finansirani sredstvima ruskog kredita namenjenog srpskoj železnici ukupne vrednosti 800 miliona dolara.

Ministarka je takođe rekla da je vrednost aktuelnih železničkih projekata veća od jedne milijarde evra.

"Dragi železničari, čestitam vam vaš dan i nadam se da ćemo ga još dugo slaviti i svake godine otvarati modernizovane i novoizgrađene pruge" rekla je Mihajlović.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je takođe čestitao prisutnima Dan železničara Srbije ističući da je železnica jedan od stubova privrede svake zemlje.

Čepurin je najavio da će za oko nedelju dana u posetu Srbiji doći novi predsednik ruskih železnica Oleg Belozjorov koji će prisustvovati otvaranju saobraćaja na još jednoj deonici koja se finansira ruskim kreditom, od Rume do Golubinaca.

"Železnica Srbije mora da ima tretman kakav zaslužuje, a ne da kao pre 131 godinu kada je rođena, vozovi i dalje idu 40 kilometara na sat. Železnica mora da bude moderna i razvijena i da svi građani požele da putuju našim vozovima", navela je prethodno u saopštenju Mihajlovićeva.

Ona je kazala da će kroz projekte koje je započela Vlada Srbija uskoro dobiti moderne vozove koji će ići 120 do 160 kilometara na sat.

"Samo u narednih nekoliko godina Srbija će imati više od 500 kilometara modernizovanih pruga, kojima će saobraćati 60 novih vozova", navodi se u saopštenju ministarke.

Srpske železnice danas proslavljaju Dan železničara i obeležavaju 131 godinu postojanja, odnosno dan kada je 1884. puštena u saobraćaj pruga Beograd - Niš.

KAKO JE SVE POČELO....

To je bila prva pruga u javnom saobraćaju u Srbiji, pa se taj dan obeležava i kao Dan železničara Srbije, saopštile su Železnice Srbije.

Prvi put se mogućnost gradnje pruge u Srbiji u javnim dokumentima spominje 1833. godine, a 1851. godine tada vazalna Kneževina Srbija obratila se Porti sa molbom da dobije dozvolu za izgradnju pruge, ali je bila odbijena.



Berlinskim kongresom 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost, a u njen sastav uključena su još četiri okruga - Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički.

Pomoć Austrougarske u ostvarivanju državne nezavisnosti bila je uslovljena i obavezom Srbije da izgradi prugu od Beograda do Vranja, odnosno turske i bugarske granice i to u trogodišnjem periodu.

Ekonomske nedaće novonastale države, iscrpljene ratom protiv Turaka, uslovile su 1880. godine potpisivanje nove konvencije Srbije sa Bečom, kojom je rok za gradnju pruge prolongiran za još tri godine - do 15. juna 1883. godine.

Krajem 1880. godine srpska vlada, na čijem čelu je bio Milan Piroćanac, raspisuje licitaciju za gradnju pruge Beograd - Niš, na koju se javljaju dve engleske i po jedna, belgijska, rusko-belgijska i francuska firma.

Posao je poveren pariskoj Generalnoj uniji, koja je godinu dana nakon toga bankrotirala, pa je na radovima odmenjuje Društvo za izgradnju i eksploataciju srpskih državnih železnica. To je i uslovilo da prvi voz iz Beograda za Niš krene sa 15 meseci zakašnjenja.

Srebrnim budakom 3. jula 1881. godine, knez Milan Obrenović udario je temelj Srpskim državnim železnicama.

Ovaj događaj je bio "kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta" odnosno u blizini današnjeg mosta Gazela u Beogradu i tim činom dat je početni zamah izgradnji prve pruge na teritoriji Srbije.

Pruga Beograd - Niš završena je 3. septembra 1884. godine, za nešto duže od tri godine i uz mnogo teškoća, punih 59 godina nakon prvog putničkog voza na pruzi Stokton - Darlington u Engleskoj.

Zanimljivo da je prvi voz u grad na Nišavi stigao još januara 1884. godine.

Svečani voz za Niš je, zbog kašnjenja na izgradnji tunela kod Ripnja, umesto iz Beograda krenuo iz Smedereva 30. januara 1884. godine.

Građani Niša su tog 31. januara pre podne, pošto je voz prenoćio u Paraćinu, izašli u grupama kilometrima pred voz kako bi ga dočekali.

Voz je oko 11 sati stigao u još nedovršenu, ali svečano okićenu zastavama, cvećem i ćilimima Železničku stanicu Niš.

Nepunih sedam godina po oslobođenju od Turaka, Srbija i Niš ulaze u "Jevropu" i civilizaciju.

Zvanično, prvi polazak voza iz Beograda za Niš bio je 3. septembra 1884. godine (23. avgusta po starom kalendaru), kada su saobraćale dve svečane kompozicije.

Interesantno je da prvim svečanim vozom od Beograda do Niša nije putovao kralj Milan Obrenović, koji je tri dana pre toga vozom otputovao u Beč i to preko novosagrađenog železničkog mosta na Savi u Beogradu, čime je izvršeno spajanje srpskih i austrougarskih železnica.

Izgradnja tog mosta i pruge Beograd - Niš predstavljali su realizaciju odredaba Berlinskog kongresa.
Prvi srpski voz sa putnicima krenuo je kroz Srbiju, na relaciji Beograd-Niš, 15. septembra 1884. po Gregorijanskom kalendaru i taj datum je zvaničan početak železničkog saobraćaja u Srbiji.

Prvi voz sa beogradskih perona krenuo je prema Nišu pozdravljen pucnjavom topova sa Kalemegdana, u prisustvu najviših organa vlasti i mnogobrojnih građana duž pruge.

Na pruzi Beograd - Niš dugoj 243,5 kilometara bilo je 23 stanice. Po redu vožnje putnički voz od Niša do Beograda putovao je osam sati i 15 minuta, što je za ono vreme bila fantastična brzina.

Pre železnice, do Beograda se putovalo dva do tri dana "i to pri lepom vremenu i sa dobrim hatovima".
Dolazak prvog voza iz Beograda u Niš pre tačno 131 godine simbolizovao je početak intenzivnog razvoja Srbije.

Država Srbija preuzela je upravu nad železnicom od Francuskog akcionarskog društva 3. juna 1889. godine, a izgradnja "gvozdenog puta" predstavljala je početak intenzivnog razvoja Srbije.