Konferencija za novinare Aleksandra Đorđevića, nakon poraza od Litvanije u polufinalu Eurobasketa - 64:67...

Šta bi promenio?

"Samo bih šutirao trojku na kraju. Ne možete ovu utakmicu pobediti deset razlike. Kad imate šansu da pobedite, pokušajte da je iskoristite".

Analiza utakmice?

"Nismo otvorili utakmicu borbom. Litvanci su igrali fizički, kao što smo znali da će da igraju. To je bio najveći uticaj i filozofija. Potrošili smo se velikom energijom, dva puta, nekoliko puta nesrećno izgubili loptu, prepustili im loptu i na kraju smo imali šansu da napadnemo i pobedu".

"Mislim da su moji momci odigrali pristojnu utakmicu, u smislu velike želje, ali nismo igrali dobro. Nijedna trojka ne vredi devet poena. Tražili smo tu 'veliku' trojku, umesto da lopta kruži. Nismo pogodili te šuteve, da jesmo - bilo bi drugačije. Trojke 6/28 u ovakvoj utakmici je previše..."

Čestitke Litvaniji...

"Ovo je zaista bila velika čast, igrati protiv takvog tima. Borili su se prošle godine za medalju, imaju srebro sa prošlog Eurobasketa... Našim mlađim igračima je potrebno veće iskustvo (za ovakve utakmice - prim. aut)".

"Sad nam je posao da podignemo glave, da zaboravimo ovo. Hteli smo utakmicu za medalju i imamo vreme da reagujemo. Jako sam ponosan na svoje igrače. Ovo je bio prvi put da smo igrali kao favoriti, ali potrebno je više da biste ostvarili pobedu u ovakvoj utakmici. Nismo bili sposobni za to".

Da li su igrači osećali pritisak?

"Iskreno, da. Otkrio sam tu stvar kada smo došli, da imaju mnogo da izgube. To nisam delio i širio među njima. Na ovakvim turnirima samo bi trebalo da igramo najbolju košarku, ali oni imaju taj teret na leđima. To je nešto što ide s vremenom. Ako imate kontinuitet rezultata, ako igrate polufinale, finale svaki put, onda gubite potrebu da uvek dokazujete da ste dobar tim. Mislim da će za godinu ili dve dobrih rezultata u kontinuitetu taj osećaj biti izgubljen".

Borba za bronzu?

"Moramo da se regrupišemo. Da sutra ujutru probamo da ovo izbacimo iz glave. Čeka nas borba za medalju. Bićemo tu i borićemo se. Uvek je čast igrati za medalju. Važno je imati snagu. Moja prva medalja - (na Evropskom prvenstvu u Grčkoj) 1987, bila je bronzana medalja. Kad sam je osvojio, bio sam najsrećniji na svetu. I ja i ceo tim. Moraćemo da se borimo. Pokazali smo mnogo i ovo nije poslednja medalja", istakao je Đorđević.