Balistički veštak odbrane Zorica Subotić negirala je na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom odgovornost Vojske Republike Srpske za dva minobacačka napada u Sarajevu s velikim brojem civilnih žrtava, 1992-93.
Tadašnji komandant VRS, general Mladić (73), optužen je za terorisanje civila u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, 1992-95.
Navod optužnice da je VRS 1. juna 1993. otvorila vatru iz minobacača na učesnike fudbalske utakmice na Dobrinji, Subotić je osporavala navodeći da je prva istraga o tom incidentu sprovedena dve godine kasnije, do kada je mesto događaja bilo "kontaminirano".
"I tada su pogrešno odredili pravac" iz kojeg je granata doletela, rekla je svedokinja.
Ona je naznačila i da je, tokom prve istrage, pronađen samo trag jedne mine, a da su drugi krater tek 2001. pronašli istražitelji Tribunala.
Utakmica, prema Subotićevoj, nije bila igrana na parkingu ispred solitera, kako se navodi u optužnici, nego na susednom terenu za mali fudbal. Na parkingu je druga granata eksplodirala prethodnog dana, što su potvrdili neki od svedoka.
Prema optužnici, u eksploziji je poginulo "više od 10 osoba", dok ih je 100 bilo ranjeno.
Mladićev branilac Branko Lukić u sudnici je predočio dokument obaveštajne službe Armije BiH, po kojem su sedmorica poginulih i oko 50 ranjenih bili pripadnici te vojske.
Subotić je analizirala i eksploziju koja je u Ulici Vase Miskina 27. maja 1992. ubila 28 osoba u redu za hleb, iako taj incident nije deo optužnice protiv generala Mladića.
Prema njenim nalazima, granata je bila ispaljena sa udaljenosti od "100-120 metara", dok su prvi položaji VRS bili na "1.700-1,800 metara". Sugerisala je i da su muslimanske snage, posle eksplozije, iz snajpera pucale na građane koji su bežali.
Svoj iskaz, Subotić će nastaviti sutra. Optužnica generala Mladića tereti i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.
