Nauka o snovima još nije u potpunosti došla do egzaktnih saznanja. Međutim, postoje određene teorije koje objašnjavaju zašto sanjamo.

1. Rekapitulacija dana

Sanjanje je po ovoj teoriji stapanje onoga šta smo videli u proteklom danu. Naš mozak je primio mnogo informacija od poslednjeg puta kada smo spavali, pa je sanjanje način na koji odlučuje šta od informacija da sačuva, a šta da zaboravi.

2. Sanjate ono šta osećate

Snovi mogu biti povezani sa našim emocijama. Ukoliko ste srećni, imaćete pozitivnije snove, a kada ste pod stresom imaćete košmare. S obziroma na to da manje razmišljate u toku noći, procesi vašeg mozga se usporavaju i isplivavaju emocije.

3. Suprotno od onoga kako se osećate

Neki veruju da su vaši snovi suprotni pokazatelji od onog kako se zaista osećate. Na primer, ukoliko ste imali loš dan, svet snova će vam biti lep kako bi vam se podiglo raspoloženje.

4. Potpuno nepovezano

Ova teorija pretpostavlja da snovi nemaju nikakvu važnu funkciju, već da su prosto nepovezani impulsi koji se oslobađaju kada spavamo, bez ikakvog višeg smisla.

  5. Obnavljanje memorije

Možda ste u toku dana spazili nešto na sekund, pa će vaš mozak dok spavate pokušati da ono što ste videli istraži dublje.

6. Frojdovski snovi

Ovo je možda i najpopularnija teorija koju je izneo neurolog Sigmund Frojd. On je pretpostavio da je ljudski mozak podeljen na tri dela:

1. Id - naše nesvesno, koje podrazumeva nagone, želje, žudnje i snove.

2. Ego - racionalni i moralni deo našeg uma.

3. Superego - cenzuriše Id i sprovodi morale Ega.

Frojd je tvrdio da kada smo budni naš Id je potisnut. Međutim, kada spavamo, naši osnovni impulsi dobijaju priliku da se izraze i to je ono od čega su snovi napravljenji - od naših potisnutih i nesvesnih želja i težnji.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.